JW subtitle extractor

Тема овог говора је: „Хришћанска неутралност –
шта то значи, шта обухвата и зашто смо неутрални“.
Шта ти мислиш о овоме?
Какав је твој став?
Да ли појединац може да се бори против неправде?
Када чујемо људе како причају о политици, то нам звучи као нека празна прича.
Али када нас неправда лично погоди,
можда променимо став према политичким идејама.
Нисмо изненађени када видимо да људи имају
супротстављена политичка гледишта.
У Откривењу, од 8. до 13. поглавља
проречено је да ће политичке одлуке бити горуће питање међу људима
и да ће они бити под притиском да стану на нечију страну.
Свако од нас треба да се пита:
„Како реагујем када људи око мене дебатују о томе
како решити неке озбиљне проблеме?“
Ми смо хришћани и зато нас занима какав је став имао Христ.
Ако је неко могао да се избори са неправдом, то је био Исус.
Он је саосећао с људима.
Пошто је могао да храни гладне, лечи болесне,
ускрсава мртве и својим речима допре до срца људи,
Исус је могао да буде утицајан политичар.
Имао је и прилике за то.
Сатана му је понудио „сва краљевства света“ ако падне и поклони му се.
Али Исус је то одбио.
Међутим, није порекао да Сатана има право да му понуди тако нешто.
Касније су Исусови сународници покушали да га поставе за краља
али он је и то одбио.
Другом приликом, неки су га питали
да ли је дозвољено да се Римљанима плаћа порез.
Исус опет није стао ни на чију страну.
Одбио је да буде владар света,
вођа нације или политички активиста.
Да ли је то значило да га ништа не занима, да му је свеједно?
Баш супротно!
Ми не можемо ни да замислимо колико му је било стало до других.
Тиме што се праведно опходио према људима
Исус је показао шта у ствари значи бити праведан.
Ипак, најважније му је било да учи људе о Божјем Краљевству
које ће заувек уклонити неправду с лица земље.
Шта је Исус рекао, какав став треба да имамо према људским властима?
Одговор можемо пронаћи у Марку 12:15-17,
где Исус говори о томе да ли Римљанима треба плаћати порез.
Тамо пише: „ ’Покажите ми денар.‘
И донели су га.
Он им рече: ’Чији је ово лик и натпис?‘
Одговорили су: ’Царев.‘
Исус тада рече:
’Дајте цару царево, а Богу Божје.‘ “
Шта је оно што припада цару?
Апостол Павле у Римљанима 13:1-7 каже да су то порез,
данак, страх и част.
Исус је заправо рекао да цару треба да вратимо оно што је његово.
Шта то значи?
Да је цар, то јест тадашња власт, полагао право на неке вредне ствари,
на пример на новац.
Према томе, цар је имао право да тражи да му се врати део тог новца.
Тако је држава могла да грађанима пружа неке услуге.
Исус је на то и указао.
С друге стране, оно најдрагоценије што поседујемо добили смо од Бога.
Добили смо срце, живот, ум и снагу.
Њих не можемо дати цару јер их нисмо ни добили од њега.
Њих с правом дајемо Богу у облику нашег предања и љубави.
Исус је у Марку 12:30 о нашој љубави према Богу рекао:
„Воли Јехову, свог Бога, свим својим срцем и свом својом душом
и свим својим умом и свом својом снагом.“
Дакле, Богу дајемо сву љубав –
она обухвата сваки део нашег бића, све наше способности и све наше жеље.
Они који воле Бога стају на страну Исуса, кога је Бог поставио за краља.
Али како ће Исусови ученици бранити његово Краљевство од непријатеља?
Одговор можемо сазнати када осмотримо
оно што се догодило последње ноћи Исусовог живота на земљи.
У Матеју, у 26. поглављу, сазнајемо да је Петар,
када је „силан народ с мачевима и тољагама“ дошао да ухвати Исуса,
„извукао свој мач, ударио првосвештениковог роба и одсекао му ухо“.
У Јовановом јеванђељу сазнајемо да се тај роб звао Малхо.
Лука пише да је Исус дотакао човеку ухо и излечио га.
Замисли само!
Исус није био злонамеран према људима који су дошли да ухвате.
Надаље, према Матеју 26:52, Исус је рекао Петру:
„Врати свој мач на његово место,
јер сви који се мача хватају од мача ће и погинути.“
Зашто је Исус осудио овај Петров храбар поступак?
Из истог разлога из којег је увек избегавао да буде увучен у политику.
Исус је то објаснио када је касније те вечери био одведен пред Понтија Пилата.
У Јовану 18:36 читамо:
„Моје краљевство није део овог света.“
Пошто Исусово Краљевство није људска владавина,
нису му потребни људи да га бране.
Како можемо бити сигурни да је Исус то хтео да каже?
Погледајмо поближе остатак Јована 18:36:
„Кад би моје краљевство било део овог света,
моје слуге би се бориле да не будем предат Јудејцима.
Али моје краљевство није одавде.“
Какав став ми хришћани имамо према политичким питањима?
Неутрални смо.
Понекад нас људи погрешно разумеју.
Неки сматрају да пошто не подупиремо једну политичку партију,
да смо поборници неке друге политичке партије.
Током 1950-их, на подручју данашње Републике Конго,
власти су неосновано оптужиле Јеховине сведоке да су комунисти.
Али током 1970-их, када је Конго постао комунистичка земља,
новој власти је сметало што нисмо припадници комунистичке партије.
Данас, након скоро три деценије,
Јеховини сведоци су правно призната религија у Републици Конго.
Док једни сматрају да је наша хришћанска неутралност одраз незаинтересованости,
други је сматрају претњом.
Позабавимо се сада овим гледиштима.
Пре свега, постоји велика разлика између хришћанске неутралности
и незаинтересованости.
Незаинтересованост се дефинише као
„одсуство интересовања или равнодушност“.
Ми сигурно нисмо незаинтересовани за људе
нити смо равнодушни према њиховим осећањима.
Попут Исуса, и ми се трудимо да ублажимо патњу људи
тако што им практично помажемо
и учимо их да ће једино Краљевство уклонити неправду.
Нама је циљ да помоћу Божје Речи променимо живот људи,
а не политичке институције.
Сматрамо да је овај приступ на месту зато што главни проблеми човечанства
нису политичке већ моралне природе.
Али зашто се може рећи да Јеховини сведоци нису претња
већ да су корисни друштву?
Ми савесно поштујемо законе,
дајемо допринос друштву тако што волонтирамо
или се одазивамо на обавезну цивилну службу тамо где постоји
и плаћамо порезе.
Истина је да не гласамо за политичке партије или кандидате,
али ни не реметимо изборе нити спречавамо људе да гласају.
Не лобирамо, не учествујемо у кампањама нити се кандидујемо на изборима,
али ни не критикујемо људе који су на власти,
не подривамо њихову политику нити учествујемо у политичким демонстрацијама.
Не поздрављамо заставу, али је ни не палимо,
не пљујемо је и не омаловажавамо државу представљену заставом,
чак ни у државама у којима су такви поступци дозвољени.
Не певамо химну, али ни не бранимо другима да је певају,
нити од тога што не певамо правимо сцене.
Ми једноставно не учествујемо.
Нећемо никога убити у рату, али нећемо никога напасти ни у миру.
Не промовишемо, али ни не осуђујемо ниједну политичку идеју,
чак ни у мислима.
То значи бити неутралан.
Не стати ни на чију страну.
Али шта да радимо када се оно што држава тражи коси са Исусовим заповестима?
Осмотримо једно библијско начело.
Да ли сте се прво сетили начела из Дела 5:28, 29
које каже: „Богу се морамо покоравати, а не људима“?
Овим се не показује непоштовање према држави већ оданост Богу.
Уколико држава тражи да радимо оно што Бог не одобрава
или нам брани оно што нам Бог заповеда,
уверени смо да Бог тада не жели да будемо послушни држави.
Али можда би неко могао да каже:
„У неким ситуацијама би вам такво гледиште створило проблеме.“
Међутим, Исус је то и прорекао у Матеју 24:9, када је рекао:
„Сви ће вас народи мрзети због мог имена.“
Рекао је још нешто конкретније, а то је записано у Откривењу 2:10 где стоји
да ће неке од нас „бацати у затвор.“
Неће све, али неке хоће.
Нисмо разочарани ако не завршимо у затвору,
али нисмо ни обесхрабрени ако нас затворе.
На хиљаде браће и сестара
је због хришћанске неутралности током година било осуђено на затворске казне.
Поносни смо на њих и молимо се за њих.
А знамо и да је Јехова веома поносан на њих.
Њихова истрајност у кушњама јесте и наша победа.
У ком смислу?
Апостол Павле је писао скупштини у Ефесу:
„Зато вас молим да не клонете због мојих невоља које ради вас подносим,
јер су оне ваша слава.“
Павле је написао ове речи док је био у кућном притвору у Риму.
У ком смислу су Павлове невоље биле „слава“ за Ефешане?
Тиме што је Павле упркос кушњама истрајавао у својој служби,
показао је скупштини да је бити хришћанин највећа част коју човек може имати.
Да је Павле дигао руке од свега, шта би то значило?
Да њихова вера, служба
и нада у Божје Краљевство заправо и немају неку вредност.
Захваљујући Павловој истрајности,
други су разумели колико је вредно бити хришћанин.
Тиме је показао да је верност вредна сваке жртве.
Слично томе, истрајност наше драге браће и сестара који су у затвору
доказује да је њихова нада жива и да је Краљевство које заступају стварно.
Они нису представници ниједне људске власти,
већ небеског Краљевства.
То Краљевство ће их наградити вечним животом у свету без рата.

Дејвид Шејфер: Хришћанска неутралност – шта то значи, шта обухвата и зашто смо неутрални