JW subtitle extractor

Tema ovog govora je: „Hrišćanska neutralnost –
šta to znači, šta obuhvata i zašto smo neutralni“.
Šta ti misliš o ovome?
Kakav je tvoj stav?
Da li pojedinac može da se bori protiv nepravde?
Kada čujemo ljude kako pričaju o politici, to nam zvuči kao neka prazna priča.
Ali kada nas nepravda lično pogodi,
možda promenimo stav prema političkim idejama.
Nismo iznenađeni kada vidimo da ljudi imaju
suprotstavljena politička gledišta.
U Otkrivenju, od 8. do 13. poglavlja
prorečeno je da će političke odluke biti goruće pitanje među ljudima
i da će oni biti pod pritiskom da stanu na nečiju stranu.
Svako od nas treba da se pita:
„Kako reagujem kada ljudi oko mene debatuju o tome
kako rešiti neke ozbiljne probleme?“
Mi smo hrišćani i zato nas zanima kakav je stav imao Hrist.
Ako je neko mogao da se izbori sa nepravdom, to je bio Isus.
On je saosećao s ljudima.
Pošto je mogao da hrani gladne, leči bolesne,
uskrsava mrtve i svojim rečima dopre do srca ljudi,
Isus je mogao da bude uticajan političar.
Imao je i prilike za to.
Satana mu je ponudio „sva kraljevstva sveta“ ako padne i pokloni mu se.
Ali Isus je to odbio.
Međutim, nije porekao da Satana ima pravo da mu ponudi tako nešto.
Kasnije su Isusovi sunarodnici pokušali da ga postave za kralja
ali on je i to odbio.
Drugom prilikom, neki su ga pitali
da li je dozvoljeno da se Rimljanima plaća porez.
Isus opet nije stao ni na čiju stranu.
Odbio je da bude vladar sveta,
vođa nacije ili politički aktivista.
Da li je to značilo da ga ništa ne zanima, da mu je svejedno?
Baš suprotno!
Mi ne možemo ni da zamislimo koliko mu je bilo stalo do drugih.
Time što se pravedno ophodio prema ljudima
Isus je pokazao šta u stvari znači biti pravedan.
Ipak, najvažnije mu je bilo da uči ljude o Božjem Kraljevstvu
koje će zauvek ukloniti nepravdu s lica zemlje.
Šta je Isus rekao, kakav stav treba da imamo prema ljudskim vlastima?
Odgovor možemo pronaći u Marku 12:15-17,
gde Isus govori o tome da li Rimljanima treba plaćati porez.
Tamo piše: „ ’Pokažite mi denar.‘
I doneli su ga.
On im reče: ’Čiji je ovo lik i natpis?‘
Odgovorili su: ’Carev.‘
Isus tada reče:
’Dajte caru carevo, a Bogu Božje.‘ “
Šta je ono što pripada caru?
Apostol Pavle u Rimljanima 13:1-7 kaže da su to porez,
danak, strah i čast.
Isus je zapravo rekao da caru treba da vratimo ono što je njegovo.
Šta to znači?
Da je car, to jest tadašnja vlast, polagao pravo na neke vredne stvari,
na primer na novac.
Prema tome, car je imao pravo da traži da mu se vrati deo tog novca.
Tako je država mogla da građanima pruža neke usluge.
Isus je na to i ukazao.
S druge strane, ono najdragocenije što posedujemo dobili smo od Boga.
Dobili smo srce, život, um i snagu.
Njih ne možemo dati caru jer ih nismo ni dobili od njega.
Njih s pravom dajemo Bogu u obliku našeg predanja i ljubavi.
Isus je u Marku 12:30 o našoj ljubavi prema Bogu rekao:
„Voli Jehovu, svog Boga, svim svojim srcem i svom svojom dušom
i svim svojim umom i svom svojom snagom.“
Dakle, Bogu dajemo svu ljubav –
ona obuhvata svaki deo našeg bića, sve naše sposobnosti i sve naše želje.
Oni koji vole Boga staju na stranu Isusa, koga je Bog postavio za kralja.
Ali kako će Isusovi učenici braniti njegovo Kraljevstvo od neprijatelja?
Odgovor možemo saznati kada osmotrimo
ono što se dogodilo poslednje noći Isusovog života na zemlji.
U Mateju, u 26. poglavlju, saznajemo da je Petar,
kada je „silan narod s mačevima i toljagama“ došao da uhvati Isusa,
„izvukao svoj mač, udario prvosveštenikovog roba i odsekao mu uho“.
U Jovanovom jevanđelju saznajemo da se taj rob zvao Malho.
Luka piše da je Isus dotakao čoveku uho i izlečio ga.
Zamisli samo!
Isus nije bio zlonameran prema ljudima koji su došli da uhvate.
Nadalje, prema Mateju 26:52, Isus je rekao Petru:
„Vrati svoj mač na njegovo mesto,
jer svi koji se mača hvataju od mača će i poginuti.“
Zašto je Isus osudio ovaj Petrov hrabar postupak?
Iz istog razloga iz kojeg je uvek izbegavao da bude uvučen u politiku.
Isus je to objasnio kada je kasnije te večeri bio odveden pred Pontija Pilata.
U Jovanu 18:36 čitamo:
„Moje kraljevstvo nije deo ovog sveta.“
Pošto Isusovo Kraljevstvo nije ljudska vladavina,
nisu mu potrebni ljudi da ga brane.
Kako možemo biti sigurni da je Isus to hteo da kaže?
Pogledajmo pobliže ostatak Jovana 18:36:
„Kad bi moje kraljevstvo bilo deo ovog sveta,
moje sluge bi se borile da ne budem predat Judejcima.
Ali moje kraljevstvo nije odavde.“
Kakav stav mi hrišćani imamo prema političkim pitanjima?
Neutralni smo.
Ponekad nas ljudi pogrešno razumeju.
Neki smatraju da pošto ne podupiremo jednu političku partiju,
da smo pobornici neke druge političke partije.
Tokom 1950-ih, na području današnje Republike Kongo,
vlasti su neosnovano optužile Jehovine svedoke da su komunisti.
Ali tokom 1970-ih, kada je Kongo postao komunistička zemlja,
novoj vlasti je smetalo što nismo pripadnici komunističke partije.
Danas, nakon skoro tri decenije,
Jehovini svedoci su pravno priznata religija u Republici Kongo.
Dok jedni smatraju da je naša hrišćanska neutralnost odraz nezainteresovanosti,
drugi je smatraju pretnjom.
Pozabavimo se sada ovim gledištima.
Pre svega, postoji velika razlika između hrišćanske neutralnosti
i nezainteresovanosti.
Nezainteresovanost se definiše kao
„odsustvo interesovanja ili ravnodušnost“.
Mi sigurno nismo nezainteresovani za ljude
niti smo ravnodušni prema njihovim osećanjima.
Poput Isusa, i mi se trudimo da ublažimo patnju ljudi
tako što im praktično pomažemo
i učimo ih da će jedino Kraljevstvo ukloniti nepravdu.
Nama je cilj da pomoću Božje Reči promenimo život ljudi,
a ne političke institucije.
Smatramo da je ovaj pristup na mestu zato što glavni problemi čovečanstva
nisu političke već moralne prirode.
Ali zašto se može reći da Jehovini svedoci nisu pretnja
već da su korisni društvu?
Mi savesno poštujemo zakone,
dajemo doprinos društvu tako što volontiramo
ili se odazivamo na obaveznu civilnu službu tamo gde postoji
i plaćamo poreze.
Istina je da ne glasamo za političke partije ili kandidate,
ali ni ne remetimo izbore niti sprečavamo ljude da glasaju.
Ne lobiramo, ne učestvujemo u kampanjama niti se kandidujemo na izborima,
ali ni ne kritikujemo ljude koji su na vlasti,
ne podrivamo njihovu politiku niti učestvujemo u političkim demonstracijama.
Ne pozdravljamo zastavu, ali je ni ne palimo,
ne pljujemo je i ne omalovažavamo državu predstavljenu zastavom,
čak ni u državama u kojima su takvi postupci dozvoljeni.
Ne pevamo himnu, ali ni ne branimo drugima da je pevaju,
niti od toga što ne pevamo pravimo scene.
Mi jednostavno ne učestvujemo.
Nećemo nikoga ubiti u ratu, ali nećemo nikoga napasti ni u miru.
Ne promovišemo, ali ni ne osuđujemo nijednu političku ideju,
čak ni u mislima.
To znači biti neutralan.
Ne stati ni na čiju stranu.
Ali šta da radimo kada se ono što država traži kosi sa Isusovim zapovestima?
Osmotrimo jedno biblijsko načelo.
Da li ste se prvo setili načela iz Dela 5:28, 29
koje kaže: „Bogu se moramo pokoravati, a ne ljudima“?
Ovim se ne pokazuje nepoštovanje prema državi već odanost Bogu.
Ukoliko država traži da radimo ono što Bog ne odobrava
ili nam brani ono što nam Bog zapoveda,
uvereni smo da Bog tada ne želi da budemo poslušni državi.
Ali možda bi neko mogao da kaže:
„U nekim situacijama bi vam takvo gledište stvorilo probleme.“
Međutim, Isus je to i prorekao u Mateju 24:9, kada je rekao:
„Svi će vas narodi mrzeti zbog mog imena.“
Rekao je još nešto konkretnije, a to je zapisano u Otkrivenju 2:10 gde stoji
da će neke od nas „bacati u zatvor.“
Neće sve, ali neke hoće.
Nismo razočarani ako ne završimo u zatvoru,
ali nismo ni obeshrabreni ako nas zatvore.
Na hiljade braće i sestara
je zbog hrišćanske neutralnosti tokom godina bilo osuđeno na zatvorske kazne.
Ponosni smo na njih i molimo se za njih.
A znamo i da je Jehova veoma ponosan na njih.
Njihova istrajnost u kušnjama jeste i naša pobeda.
U kom smislu?
Apostol Pavle je pisao skupštini u Efesu:
„Zato vas molim da ne klonete zbog mojih nevolja koje radi vas podnosim,
jer su one vaša slava.“
Pavle je napisao ove reči dok je bio u kućnom pritvoru u Rimu.
U kom smislu su Pavlove nevolje bile „slava“ za Efešane?
Time što je Pavle uprkos kušnjama istrajavao u svojoj službi,
pokazao je skupštini da je biti hrišćanin najveća čast koju čovek može imati.
Da je Pavle digao ruke od svega, šta bi to značilo?
Da njihova vera, služba
i nada u Božje Kraljevstvo zapravo i nemaju neku vrednost.
Zahvaljujući Pavlovoj istrajnosti,
drugi su razumeli koliko je vredno biti hrišćanin.
Time je pokazao da je vernost vredna svake žrtve.
Slično tome, istrajnost naše drage braće i sestara koji su u zatvoru
dokazuje da je njihova nada živa i da je Kraljevstvo koje zastupaju stvarno.
Oni nisu predstavnici nijedne ljudske vlasti,
već nebeskog Kraljevstva.
To Kraljevstvo će ih nagraditi večnim životom u svetu bez rata.

Dejvid Šejfer: Hriščanska neutralnost – šta to znači, šta obuhvata i zašto smo neutralni