JW subtitle extractor

Živeli smo u malom gradu u Alberti kad je naša porodica počela da se proširuje.
Onda smo se reselili u Krejg. Tada smo imali četvoro dece.
Sada ih imamo devetoro.
Poverena nam je velika odgovornost
i zato smo kao roditelji morali da budemo dobar primer svojoj deci
– da budemo redovni na sastancima, redovni u službi propovedanja.
Ozbiljno smo shvatili to da pre svega mi moramo voleti Jehovu
da bismo mogli biti dobar primer deci.
Pomogli su nam da razumemo da su duhovne stvari ono što će nas zaista usrećiti.
Roditelji su nas učili da najpre tražimo Kraljevstvo,
i to su činili više delima nego rečima.
U kući gde ima devetoro dece uvek je gužva.
Kada imate više dece, možete imate i više izgovora da nešto ne uradite.
Odgajanje devetoro dece nosi sa sobom milion izazova.
Da, sećam se da bi mama ponekad sela u stolicu za ljuljanje.
Izgledala je toliko iscrpljeno.
Jedne večeri sam bila premorena i nije mi se išlo na sastanak.
Onda sam se setila da u 40. poglavlju Isaije piše
da „oni koji se u Jehovu uzdaju dobijaju novu snagu“.
Znala sam da bi Jehova želeo da odem na sastanak. On će mi dati snage za to.
Pomolila sam se i spremila za sastanak.
To je prava jurnjava.
U Jevrejima se kaže da „ne propuštamo svoje sastanke“.
Tata nam je to uvek govorio.
Zimi je ponekad naš put do Dvorane trajao i po dva sata.
Došli bismo kući prilično kasno i deca bi već bila umorna,
a i mi bismo već bili na izmaku snage.
Mojim roditeljima su sastanci bili veoma važni, tako da ni ja nisam olako gledao na njih.
Trudili su se i da nas redovno vode u službu propovedanja.
Znali smo šta treba da radimo. To se nije dovodilo u pitanje.
Subotom bismo ustali ranije i zajedno išli u službu propovedanja.
Jednostavno nije bilo moguće samo sedeti na zadnjem sedištu auta.
Znali smo da smo krenuli da propovedamo.
Od malih nogu smo sledili primer roditelja i zanimali se za druge ljude.
Zato nam je i bilo zanimljivo u službi.
To je bilo kao da imam neki svoj cilj.
Bilo je nekoliko ljudi koje sam posećivala.
Zato sam morala da pripremam nešto o čemu ću razgovarati s njima.
Često bismo napravili neku pauzu zbog dece, a i zbog nas dvoje.
Bilo nam je važno da naša deca uživaju u službi,
da ih ne forsiramo više nego što ona mogu i da ne budemo kruti.
U Poslovicama 22:6 u jednom prevodu se kaže da „detetu treba dati dobar početak“.
Oni su to uradili tako što su prednost davali našoj duhovnosti
a ne materijalnim stvarima.
Jehova nam je pomogao da damo sve od sebe.
Grešili smo, i tada bih rekla sebi da je Jehova najbolji Roditelj.
Ako bismo ih poučili da vole Jehovu, on bi nadomestio naše propuste.
Imamo uspešnu porodicu jer je Jehova deo našeg života.
Sva naša deca služe Jehovi.
Veoma smo srećni zbog toga, i siguran sam da je i Jehova srećan.

Dejl i Nađa Bodi: Jehova nam je pomogao da odgajimo devetoro dece na Aljasci