JW subtitle extractor

Лав је с добрим разлогом познат као неустрашива животиња.
Лавови су највеће дивље мачке у Африци.
Одрастао мужјак може бити тежак и 230 килограма.
Женке су мање, али могу бити тешке чак и до 180 килограма.
Лавови лове чак и крупне животиње попут буфала и нилског коња.
Лавови су једина врста мачака која живи у групи.
Те групе се називају чопори
и чине их неколико женки које су у сродству и њихови младунци,
заједно с малим бројем мужјака.
Здрави, одрасли лавови немају природних непријатеља.
Па ипак, лавовима опасност прети са сасвим неочекиване стране. Одакле?
Од других лавова.
Лавови су територијалне животиње.
Они нападају и убијају друге лавове да би преузели њихово подручје за лов.
Младунцима прети још једна опасност.
Групе супарничких мужјака ће покушати
да из чопора отерају мужјаке и преузму чопор.
Уколлико успеју у томе, покушаће да побију младунце других лавова.
Тако преузимају право на парење и могу имати своје младунце.
Препуштени себи, младунци би били беспомоћни.
Али лавови жестоко бране своје младунце.
И мужјаци и женке штите чопор од других мужјака.
Лавица ће бранити своје младе
иако је мужјак који је већи од ње може ранити и убити.
Неколико лавица могу чак заједно бранити своје младе
тако да они имају веће шансе да преживе.
Коњи су у старо време често коришћени у биткама.
Коњ који јуриша представљао је моћно оружје.
Само присуство коњице и бојних кола
уливало је страх у кости непријатељској војсци.
Међутим, да би се коњ припремио за битку, потребна му је обука.
Коњи нису по природи храбри.
Без одговарајуће обуке, коњ би на бојном пољу представљао терет. Зашто?
Зато што је коња лако уплашити јер има изоштрена чула вида и слуха.
Коњи имају видно поље од скоро 360 степени.
Бојна поља у прошлости била су препуна призора који су могли да перплаше коње.
Зато су војници понекад коњима стављали наочњаке.
Шеснаест мишића управља покретима ушију коња.
Они покрећу уши да би јасније чули звуке.
Коњ може чути опасност много пре човека.
Током битке постоји стална опасност од тога да се коњи преплаше.
Војске у старо доба су намерно покушавале да преплаше непријатељску коњицу
и тако створе пометњу.
Како су коњи обучавани за битку?
Тако што би их људи излагали призорима и звуцима
који су слични онима на бојном пољу.
На тај начин би коњ постепено превазишао страх.
Када је коњ добро обучен, звуци битке неће га нагнати у бег,
већ ће га подстаћи да храбро јури у бој.
На југу Азије живи један мали невероватно храбри сисар – индијски сиви мунгос.
Ово крзнено створене је релативно мало,
а од главе до репа обично није дуже од једног метра.
Иако је тако мали, овај мунгос је неустрашиви грабљивац.
Храни се разним малим створењима,
али најпознатији улов су му отровне змије попут краљевске кобре.
Неколико врста мунгоса, међу којима је и индијски сиви мунгос,
познати су по томе што могу да убију отровне змије.
Шта штити мунгоса док се бори са змијом отровницом?
Индијски сиви мунгос има густо крзно од чврсте длаке
која се накостреши када је узбуђен или љут.
Крзно има улогу заштитног омотача јер не дозвољава змији да га уједе.
Међутим, ако га отровница ипак уједе,
мунгос има унутрашњи одбрамбени механизам – отпоран је на змијски отров.
Мунгос је изузетно брз и окретан.
Када га змија нападне, мунгос брзим покретима вешто избегава њене уједе.
Мунгос је такође веома издржљив.
Наставља да се бори све док поптуно не измори змију.
Мунгос тачно зна где треба да удари змију
како би јој задао коначан ударац и савладао је.
Мунгос је обдарен способностима које му омогућавају
да се неустрашиво бори са змијом и да је победи.
Настањен искључиво у Северној и Јужној Америци,
колибри спада међу најмање врсте птица.
Постоји преко 300 врста колибрија и премда се разликују по величини,
већина је дуга између 6 и 12 центиметара.
Човек једва може да види крила колибрија док лети.
Пошто ова птичица тако брзо маше крилима, док лети чује се зујање.
Што је колибри мањи, то брже маше крилима.
Крупније врсте машу крилима 10 до 20 пута у секунди,
а мање врсте то чине 70 до 80 пута у секунди током нормалног лета.
Колибрији могу да лете напред и назад, у страну,
на горе или на доле, а накратко чак и наопако.
У стању су да лебде у месту док се хране цветним некатаром.
Али ове прелепе птичице немају баш тако добру нарав.
Колибри жестоко брани извор нектара и покушава да отера друге колибрије
који угрожавају његову територију.
Женке бране своја гнезда.
Посебно током сезоне парења,
мужјаци већине врста колибрија бране своју територију.
Пошто су вешти летачи, колибрији могу да отерају много веће птице
као што су вране и соколови.
Чак ће напасти и људе.
Иако су тако малени,
колибрији храбро бране себе и оно што им је неопходно за живот.
Крдо афричких слонова представља задивљујући призор.
Једно крдо слонова састоји се од женки које су у сродству и њихових младих.
Крдо је тесно повезано и чланови се међусобно подржавају.
Слонови имају одлично памћење и то јача њихове међусобне везе.
Они се међусобно препознају и памте чак и ако су дуго били раздвојени.
Када слонче има неки проблем,
старији слонови му пружају подршку и утеху
тако што му се приближавају и додирују га својим телима или сурлама.
Ако је неки слон слаб или повређен,
други слонови могу покушати да му помогну да стане на ноге и да остане на њима.
Млади слонови уче од старијих припадника групе вештине важне за опстанак,
а у то спада и проналажење хране и воде.
Да би пронашло воду у време суше,
крдо понекад преваљује велике раздаљине.
Старији слонови предводе и помажу младунцима да издрже на путовању.
Како слонови знају куда треба да иду?
Старији слонови деценијама памте места где се може пронаћи вода,
чак и ако су удаљена стотинама километара.
То знање преносе млађим генерацијама.
Поред тога, крдо се заједнички брани од грабљиваца.
Слон може јуришати на нападача
и као оружје користити своје кљове, сурлу или ноге.
Да би заштитили младе, словни их окружују
и тако се постављају између њих и грабљиваца.
Ако је неко из крда озбиљно повређен,
браниће га други слонови, па чак и младунци.

Свет природе нас учи храбрости