JW subtitle extractor

Lav je s dobrim razlogom poznat kao neustrašiva životinja.
Lavovi su najveće divlje mačke u Africi.
Odrastao mužjak može biti težak i 230 kilograma.
Ženke su manje, ali mogu biti teške čak i do 180 kilograma.
Lavovi love čak i krupne životinje poput bufala i nilskog konja.
Lavovi su jedina vrsta mačaka koja živi u grupi.
Te grupe se nazivaju čopori
i čine ih nekoliko ženki koje su u srodstvu i njihovi mladunci,
zajedno s malim brojem mužjaka.
Zdravi, odrasli lavovi nemaju prirodnih neprijatelja.
Pa ipak, lavovima opasnost preti sa sasvim neočekivane strane. Odakle?
Od drugih lavova.
Lavovi su teritorijalne životinje.
Oni napadaju i ubijaju druge lavove da bi preuzeli njihovo područje za lov.
Mladuncima preti još jedna opasnost.
Grupe suparničkih mužjaka će pokušati
da iz čopora oteraju mužjake i preuzmu čopor.
Ukolliko uspeju u tome, pokušaće da pobiju mladunce drugih lavova.
Tako preuzimaju pravo na parenje i mogu imati svoje mladunce.
Prepušteni sebi, mladunci bi bili bespomoćni.
Ali lavovi žestoko brane svoje mladunce.
I mužjaci i ženke štite čopor od drugih mužjaka.
Lavica će braniti svoje mlade
iako je mužjak koji je veći od nje može raniti i ubiti.
Nekoliko lavica mogu čak zajedno braniti svoje mlade
tako da oni imaju veće šanse da prežive.
Konji su u staro vreme često korišćeni u bitkama.
Konj koji juriša predstavljao je moćno oružje.
Samo prisustvo konjice i bojnih kola
ulivalo je strah u kosti neprijateljskoj vojsci.
Međutim, da bi se konj pripremio za bitku, potrebna mu je obuka.
Konji nisu po prirodi hrabri.
Bez odgovarajuće obuke, konj bi na bojnom polju predstavljao teret. Zašto?
Zato što je konja lako uplašiti jer ima izoštrena čula vida i sluha.
Konji imaju vidno polje od skoro 360 stepeni.
Bojna polja u prošlosti bila su prepuna prizora koji su mogli da perplaše konje.
Zato su vojnici ponekad konjima stavljali naočnjake.
Šesnaest mišića upravlja pokretima ušiju konja.
Oni pokreću uši da bi jasnije čuli zvuke.
Konj može čuti opasnost mnogo pre čoveka.
Tokom bitke postoji stalna opasnost od toga da se konji preplaše.
Vojske u staro doba su namerno pokušavale da preplaše neprijateljsku konjicu
i tako stvore pometnju.
Kako su konji obučavani za bitku?
Tako što bi ih ljudi izlagali prizorima i zvucima
koji su slični onima na bojnom polju.
Na taj način bi konj postepeno prevazišao strah.
Kada je konj dobro obučen, zvuci bitke neće ga nagnati u beg,
već će ga podstaći da hrabro juri u boj.
Na jugu Azije živi jedan mali neverovatno hrabri sisar – indijski sivi mungos.
Ovo krzneno stvorene je relativno malo,
a od glave do repa obično nije duže od jednog metra.
Iako je tako mali, ovaj mungos je neustrašivi grabljivac.
Hrani se raznim malim stvorenjima,
ali najpoznatiji ulov su mu otrovne zmije poput kraljevske kobre.
Nekoliko vrsta mungosa, među kojima je i indijski sivi mungos,
poznati su po tome što mogu da ubiju otrovne zmije.
Šta štiti mungosa dok se bori sa zmijom otrovnicom?
Indijski sivi mungos ima gusto krzno od čvrste dlake
koja se nakostreši kada je uzbuđen ili ljut.
Krzno ima ulogu zaštitnog omotača jer ne dozvoljava zmiji da ga ujede.
Međutim, ako ga otrovnica ipak ujede,
mungos ima unutrašnji odbrambeni mehanizam – otporan je na zmijski otrov.
Mungos je izuzetno brz i okretan.
Kada ga zmija napadne, mungos brzim pokretima vešto izbegava njene ujede.
Mungos je takođe veoma izdržljiv.
Nastavlja da se bori sve dok poptuno ne izmori zmiju.
Mungos tačno zna gde treba da udari zmiju
kako bi joj zadao konačan udarac i savladao je.
Mungos je obdaren sposobnostima koje mu omogućavaju
da se neustrašivo bori sa zmijom i da je pobedi.
Nastanjen isključivo u Severnoj i Južnoj Americi,
kolibri spada među najmanje vrste ptica.
Postoji preko 300 vrsta kolibrija i premda se razlikuju po veličini,
većina je duga između 6 i 12 centimetara.
Čovek jedva može da vidi krila kolibrija dok leti.
Pošto ova ptičica tako brzo maše krilima, dok leti čuje se zujanje.
Što je kolibri manji, to brže maše krilima.
Krupnije vrste mašu krilima 10 do 20 puta u sekundi,
a manje vrste to čine 70 do 80 puta u sekundi tokom normalnog leta.
Kolibriji mogu da lete napred i nazad, u stranu,
na gore ili na dole, a nakratko čak i naopako.
U stanju su da lebde u mestu dok se hrane cvetnim nekatarom.
Ali ove prelepe ptičice nemaju baš tako dobru narav.
Kolibri žestoko brani izvor nektara i pokušava da otera druge kolibrije
koji ugrožavaju njegovu teritoriju.
Ženke brane svoja gnezda.
Posebno tokom sezone parenja,
mužjaci većine vrsta kolibrija brane svoju teritoriju.
Pošto su vešti letači, kolibriji mogu da oteraju mnogo veće ptice
kao što su vrane i sokolovi.
Čak će napasti i ljude.
Iako su tako maleni,
kolibriji hrabro brane sebe i ono što im je neophodno za život.
Krdo afričkih slonova predstavlja zadivljujući prizor.
Jedno krdo slonova sastoji se od ženki koje su u srodstvu i njihovih mladih.
Krdo je tesno povezano i članovi se međusobno podržavaju.
Slonovi imaju odlično pamćenje i to jača njihove međusobne veze.
Oni se međusobno prepoznaju i pamte čak i ako su dugo bili razdvojeni.
Kada slonče ima neki problem,
stariji slonovi mu pružaju podršku i utehu
tako što mu se približavaju i dodiruju ga svojim telima ili surlama.
Ako je neki slon slab ili povređen,
drugi slonovi mogu pokušati da mu pomognu da stane na noge i da ostane na njima.
Mladi slonovi uče od starijih pripadnika grupe veštine važne za opstanak,
a u to spada i pronalaženje hrane i vode.
Da bi pronašlo vodu u vreme suše,
krdo ponekad prevaljuje velike razdaljine.
Stariji slonovi predvode i pomažu mladuncima da izdrže na putovanju.
Kako slonovi znaju kuda treba da idu?
Stariji slonovi decenijama pamte mesta gde se može pronaći voda,
čak i ako su udaljena stotinama kilometara.
To znanje prenose mlađim generacijama.
Pored toga, krdo se zajednički brani od grabljivaca.
Slon može jurišati na napadača
i kao oružje koristiti svoje kljove, surlu ili noge.
Da bi zaštitili mlade, slovni ih okružuju
i tako se postavljaju između njih i grabljivaca.
Ako je neko iz krda ozbiljno povređen,
braniće ga drugi slonovi, pa čak i mladunci.

Svet prirode nas uči hrabrosti
- 

Svet prirode nas uči hrabrosti

Lav je s dobrim razlogom poznat kao neustrašiva životinja.
Lavovi su najveće divlje mačke u Africi.
Odrastao mužjak može biti težak i 230 kilograma.
Ženke su manje, ali mogu biti teške čak i do 180 kilograma.
Lavovi love čak i krupne životinje poput bufala i nilskog konja.
Lavovi su jedina vrsta mačaka koja živi u grupi.
Te grupe se nazivaju čopori
i čine ih nekoliko ženki koje su u srodstvu i njihovi mladunci,
zajedno s malim brojem mužjaka.
Zdravi, odrasli lavovi nemaju prirodnih neprijatelja.
Pa ipak, lavovima opasnost preti sa sasvim neočekivane strane. Odakle?
Od drugih lavova.
Lavovi su teritorijalne životinje.
Oni napadaju i ubijaju druge lavove da bi preuzeli njihovo područje za lov.
Mladuncima preti još jedna opasnost.
Grupe suparničkih mužjaka će pokušati
da iz čopora oteraju mužjake i preuzmu čopor.
Ukolliko uspeju u tome, pokušaće da pobiju mladunce drugih lavova.
Tako preuzimaju pravo na parenje i mogu imati svoje mladunce.
Prepušteni sebi, mladunci bi bili bespomoćni.
Ali lavovi žestoko brane svoje mladunce.
I mužjaci i ženke štite čopor od drugih mužjaka.
Lavica će braniti svoje mlade
iako je mužjak koji je veći od nje može raniti i ubiti.
Nekoliko lavica mogu čak zajedno braniti svoje mlade
tako da oni imaju veće šanse da prežive.
Konji su u staro vreme često korišćeni u bitkama.
Konj koji juriša predstavljao je moćno oružje.
Samo prisustvo konjice i bojnih kola
ulivalo je strah u kosti neprijateljskoj vojsci.
Međutim, da bi se konj pripremio za bitku, potrebna mu je obuka.
Konji nisu po prirodi hrabri.
Bez odgovarajuće obuke, konj bi na bojnom polju predstavljao teret. Zašto?
Zato što je konja lako uplašiti jer ima izoštrena čula vida i sluha.
Konji imaju vidno polje od skoro 360 stepeni.
Bojna polja u prošlosti bila su prepuna prizora koji su mogli da perplaše konje.
Zato su vojnici ponekad konjima stavljali naočnjake.
Šesnaest mišića upravlja pokretima ušiju konja.
Oni pokreću uši da bi jasnije čuli zvuke.
Konj može čuti opasnost mnogo pre čoveka.
Tokom bitke postoji stalna opasnost od toga da se konji preplaše.
Vojske u staro doba su namerno pokušavale da preplaše neprijateljsku konjicu
i tako stvore pometnju.
Kako su konji obučavani za bitku?
Tako što bi ih ljudi izlagali prizorima i zvucima
koji su slični onima na bojnom polju.
Na taj način bi konj postepeno prevazišao strah.
Kada je konj dobro obučen, zvuci bitke neće ga nagnati u beg,
već će ga podstaći da hrabro juri u boj.
Na jugu Azije živi jedan mali neverovatno hrabri sisar – indijski sivi mungos.
Ovo krzneno stvorene je relativno malo,
a od glave do repa obično nije duže od jednog metra.
Iako je tako mali, ovaj mungos je neustrašivi grabljivac.
Hrani se raznim malim stvorenjima,
ali najpoznatiji ulov su mu otrovne zmije poput kraljevske kobre.
Nekoliko vrsta mungosa, među kojima je i indijski sivi mungos,
poznati su po tome što mogu da ubiju otrovne zmije.
Šta štiti mungosa dok se bori sa zmijom otrovnicom?
Indijski sivi mungos ima gusto krzno od čvrste dlake
koja se nakostreši kada je uzbuđen ili ljut.
Krzno ima ulogu zaštitnog omotača jer ne dozvoljava zmiji da ga ujede.
Međutim, ako ga otrovnica ipak ujede,
mungos ima unutrašnji odbrambeni mehanizam – otporan je na zmijski otrov.
Mungos je izuzetno brz i okretan.
Kada ga zmija napadne, mungos brzim pokretima vešto izbegava njene ujede.
Mungos je takođe veoma izdržljiv.
Nastavlja da se bori sve dok poptuno ne izmori zmiju.
Mungos tačno zna gde treba da udari zmiju
kako bi joj zadao konačan udarac i savladao je.
Mungos je obdaren sposobnostima koje mu omogućavaju
da se neustrašivo bori sa zmijom i da je pobedi.
Nastanjen isključivo u Severnoj i Južnoj Americi,
kolibri spada među najmanje vrste ptica.
Postoji preko 300 vrsta kolibrija i premda se razlikuju po veličini,
većina je duga između 6 i 12 centimetara.
Čovek jedva može da vidi krila kolibrija dok leti.
Pošto ova ptičica tako brzo maše krilima, dok leti čuje se zujanje.
Što je kolibri manji, to brže maše krilima.
Krupnije vrste mašu krilima 10 do 20 puta u sekundi,
a manje vrste to čine 70 do 80 puta u sekundi tokom normalnog leta.
Kolibriji mogu da lete napred i nazad, u stranu,
na gore ili na dole, a nakratko čak i naopako.
U stanju su da lebde u mestu dok se hrane cvetnim nekatarom.
Ali ove prelepe ptičice nemaju baš tako dobru narav.
Kolibri žestoko brani izvor nektara i pokušava da otera druge kolibrije
koji ugrožavaju njegovu teritoriju.
Ženke brane svoja gnezda.
Posebno tokom sezone parenja,
mužjaci većine vrsta kolibrija brane svoju teritoriju.
Pošto su vešti letači, kolibriji mogu da oteraju mnogo veće ptice
kao što su vrane i sokolovi.
Čak će napasti i ljude.
Iako su tako maleni,
kolibriji hrabro brane sebe i ono što im je neophodno za život.
Krdo afričkih slonova predstavlja zadivljujući prizor.
Jedno krdo slonova sastoji se od ženki koje su u srodstvu i njihovih mladih.
Krdo je tesno povezano i članovi se međusobno podržavaju.
Slonovi imaju odlično pamćenje i to jača njihove međusobne veze.
Oni se međusobno prepoznaju i pamte čak i ako su dugo bili razdvojeni.
Kada slonče ima neki problem,
stariji slonovi mu pružaju podršku i utehu
tako što mu se približavaju i dodiruju ga svojim telima ili surlama.
Ako je neki slon slab ili povređen,
drugi slonovi mogu pokušati da mu pomognu da stane na noge i da ostane na njima.
Mladi slonovi uče od starijih pripadnika grupe veštine važne za opstanak,
a u to spada i pronalaženje hrane i vode.
Da bi pronašlo vodu u vreme suše,
krdo ponekad prevaljuje velike razdaljine.
Stariji slonovi predvode i pomažu mladuncima da izdrže na putovanju.
Kako slonovi znaju kuda treba da idu?
Stariji slonovi decenijama pamte mesta gde se može pronaći voda,
čak i ako su udaljena stotinama kilometara.
To znanje prenose mlađim generacijama.
Pored toga, krdo se zajednički brani od grabljivaca.
Slon može jurišati na napadača
i kao oružje koristiti svoje kljove, surlu ili noge.
Da bi zaštitili mlade, slovni ih okružuju
i tako se postavljaju između njih i grabljivaca.
Ako je neko iz krda ozbiljno povređen,
braniće ga drugi slonovi, pa čak i mladunci.


-