JW subtitle extractor

У данашњем свету, сви пролазимо кроз кушње.
Да ли се икада запиташ хоће ли ти Јехова помоћи? И када ће то учинити?
Можемо бити сигурни да ће нам Јехова помоћи у кушњама. Зашто?
Зато што је најистакнутија црта његове личности љубав.
Да бисмо научили нешто о љубави, као и то како је можемо показивати,
погледајмо библијски запис о Јосифу.
Јосиф је рођен пре више од 3 700 година у Месопотамији.
Његов отац је био патријарх Јаков, познат и као Израел.
Јосиф је имао десеторицу полубраће и једног рођеног брата, Венијамина.
Још као младић, имао је озбиљних проблема
јер су његова полубраћа била љубоморна на њега.
Али захваљујући његовој истрајности цела његова породица је преживела глад.
Осим тога, због његове истрајности и ми можемо имати вечне благослове.
Молим вас да у својим Библијама пратите читање Постанка 37:2-11.
Када је Јосиф имао седамнаест година,
чувао је стадо оваца са својом браћом и пошто је још био веома млад,
био је са синовима Вале и Зелфе, које су биле жене његовог оца.
Јосиф је свом оцу доносио лош глас о њима.
А Израел је волео Јосифа више него све своје остале синове,
јер му се родио под старост.
Он му је начинио дугу пругасту хаљину с рукавима.
Кад су његова браћа видела да га њихов отац воли више него све њих,
почели су да га мрзе и нису му могли мирно ни реч рећи.
Касније је Јосиф уснио сан и испричао га својој браћи,
и то им је био још један разлог да га мрзе. Он им је рекао:
„Молим вас, чујте какав сам сан уснио.
Насред њиве смо везивали снопове и тада се мој сноп подигао и стао усправно,
а ваши снопови су га окружили и поклонили му се.“
А његова браћа су му рекла:
„Да нећеш можда да будеш краљ над нама?
Да нећеш можда да владаш над нама?“
Тако су нашли још један разлог да га мрзе због његових снова и његових речи.
После тога он је уснио још један сан, па га је испричао својој браћи:
„Уснио сам још један сан,
а то се сунце, месец и једанаест звезда клањају преда мном.“
Када је то испричао свом оцу и својој браћи, отац га је прекорио:
„Шта значи тај сан који си уснио?
Да се нећемо можда ја и твоја мајка и твоја браћа клањати пред тобом до земље?“
Његова браћа су постала љубоморна на њега,
али његов отац је чувао те речи у свом срцу.
Јосифовој породици је било тешко да прихвати значење његових снова.
Али Јаков је те речи, то јест Јосифове снове, чувао „у свом срцу“.
То значи да је размишљао о њима.
Можда је схватио да ти снови долазе од Јехове.
Међутим, Јосифова браћа су другачије реаговала.
Погледајмо шта се даље каже у Постанку 37:18-36.
Они су га угледали издалека, и пре него што им се приближио,
лукаво су смислили како да га убију.
Зато су један другом рекли:
„Ево долази онај који снове сања.“
„Хајде да га убијемо и да га бацимо у неку јаму за воду.
Рећи ћемо да га је прождрла нека опасна звер.
Да видимо онда шта ће бити од његових снова.“
Када је Рувим то чуо, покушао је да га избави из њихових руку.
Зато је рекао: „Немојмо погубити његову душу.“
Затим је још рекао: „Немојте проливати крв.
Баците га у ову јаму која је у пустињи и не дижите руке на њега.“
Он је намеравао да га избави из њихових руку и да га врати оцу.
Кад је Јосиф дошао код своје браће,
они су с њега свукли дугу пругасту хаљину коју је имао на себи.
Затим су га узели и бацили у јаму.
Јама је у то време била празна; у њој није било воде.
Затим су сели да једу.
Кад су подигли очи, видели су како из Галада долази караван Исмаилаца,
с камилама натовареним ладанумом, балзамом и корама од дрвета које садрже смолу.
Све су то носили у Египат.
Тада је Јуда рекао својој браћи:
„Каква нам је корист ако убијемо свог брата и сакријемо његову крв?
Хајде да га продамо Исмаилцима, и не дижимо руке на њега.
Ипак је он наш брат, наше тело.“
Тако су послушали свог брата. Тада су наишли мадијански трговци.
Зато су браћа извукла Јосифа, извадивши га из јаме,
и продали га Исмаилцима за двадесет сребрника, а они су га одвели у Египат.
Кад је Рувим дошао до јаме и видео да Јосифа више нема у њој,
раздерао је своје хаљине.
Онда је отишао код своје браће и повикао:
„Нема детета! Шта ћу сад?“
Тада су узели Јосифову дугу хаљину,
заклали јарца и неколико пута умочили хаљину у крв.
После тога су ту дугу пругасту хаљину послали свом оцу и поручили:
„Нашли смо ову хаљину.
Молимо те, види да ли је то хаљина твог сина или није.“
Кад ју је боље погледао, повикао је:
„То је хаљина мог сина! Јосифа је сигурно прождрла нека опасна звер!
Растргла га је на комаде!“
Тада је Јаков раздерао свој огртач,
везао кострет око бедара и дуго туговао за својим сином.
Сви његови синови и све његове кћери покушавали су да га утеше,
али он се није дао утешити, већ је говорио:
„С тугом ћу сићи код свог сина у гроб!“
Тако је Јаков оплакивао свог сина.
У Египту су Мадијанци продали Јосифа Петефрију,
фараоновом дворанину, заповеднику телесне страже.
Заиста огроман преокрет – од вољеног сина до обичног роба!
Јосифова браћа нису показала верну љубав према свом брату,
али ни према свом оцу Јакову, а што је најгоре ни према свом небеском Оцу Јехови.
Јеховине верне слуге нису увек заштићене од неправде.
Понекад нам неправду могу нанети чак и суверници.
Да ли управо пролазиш кроз тако нешто?
Та кушња ти пружа јединствену прилику да докажеш своју љубав према Јехови. Како?
Погледајмо како је Јосиф поступио када се нашао у кушњи.
Пратимо Постанак 39:1-23.
Јосиф је био одведен у Египат.
Египћанин Петефрије, фараонов дворанин и заповедник телесне страже,
купио га је из руку Исмаилаца који су га одвели тамо.
Али Јехова је био с Јосифом, тако да је он у свему имао успеха
и имао је одређене одговорности у дому свог господара, Египћанина.
Његов господар је видео да је Јехова с њим
и да му Јехова даје успех у свему што ради својим рукама.
Јосиф је стицао наклоност у очима свог господара и увек га је служио,
тако да га је он поставио над својим домом, и све што је имао дао је њему у руке.
Откад га је поставио над својим домом и над свим што је имао,
Јехова је због Јосифа благосиљао дом тог Египћанина.
Јеховин благослов био је над свим што је он имао у дому и у пољу.
На крају је све што је имао препустио у Јосифове руке,
и није се бринуо ни за шта што је имао осим за хлеб који је јео.
А Јосиф је израстао у младића лепог стаса и лепог лица.
После неког времена жена његовог господара бацила је око на Јосифа
и рекла му: „Лези са мном.“
Али он то није хтео, већ је рекао жени свог господара:
„Мој господар се не брине ни за шта у свом дому,
и све што има дао је мени у руке.
У овом дому нико није већи од мене,
и он ми није ускратио ништа, осим тебе, јер си му ти жена.
Како бих онда могао да учиним тако велико зло и да згрешим Богу?“
Она је тако из дана у дан наговарала Јосифа,
али он није пристао да легне с њом, нити да се задржава код ње.
Али једног дана он је као и обично ушао у кућу да уради свој посао,
а унутра није било никога од укућана.
Тада га је она ухватила за хаљину и рекла: „Лези са мном!“
Али он јој се отргао, оставио своју хаљину у њеној руци и побегао напоље.
Када је видела да је он оставио своју хаљину у њеној руци и побегао напоље,
дозвала је укућане и рекла им:
„Гле, довео нам је овог човека Јеврејина да нам се подсмева.
Он је дошао код мене да легне са мном, али ја сам викала из свег гласа.
А кад је чуо како вичем, оставио је своју хаљину поред мене и побегао напоље.“
Она је држала његову хаљину поред себе
док његов господар није дошао кући. Онда му је овако рекла:
„Онај слуга Јеврејин кога си нам довео, дошао је код мене да ми се подсмева.
А кад сам почела да вичем,
оставио је своју хаљину поред мене и побегао напоље.“
Када је његов господар чуо речи своје жене,
која је рекла: „То и то ми је учинио твој слуга“, жестоко се разгневио.
Тада је Јосифов господар узео Јосифа и бацио га у затвор,
тамо где су били затворени краљеви затвореници, и он је тамо остао.
Али Јехова је и даље био с Јосифом и био је према њему милостив
па му је дао да нађе милост у очима управитеља затвора.
Зато је управитељ затвора предао у Јосифове руке
све затворенике који су били у затвору,
и он је био одговоран за све послове које су они тамо обављали.
Управитељ затвора није више надгледао баш ништа што је било у његовим рукама,
јер је Јехова био с Јосифом и Јехова му је давао успех у свему што је радио.
Јехова је будним оком пазио на Јосифа и благосиљао га у свему што је радио.
Зашто је Јехова толико волео Јосифа?
Зато што је Јосиф упркос свему што му се десило показао да воли Бога.
Јосифово искуство показује да ће Јехова бити уз нас ако га и даље будемо волели.
Он ће нам у правом тренутку пружити
баш оно што нам је потребно да бисмо истрајали.
У наставку приче о Јосифу,
сазнајемо да је задужен да брине о два посебна затвореника,
о фараоновом пехарнику и главном пекару.
Једне ноћи обојица су сањала збуњујућ сан.
Јехова је помогао Јосифу да протумачи те снове
и они су се касније заиста испунили.
Запази да се у Постанку 40:14 Јосиф обраћа пехарнику речима:
„Сети ме се кад ти буде добро,
и молим те, учини добро дело па ме спомени фараону и изведи ме из овог затвора.“
Али пехарник је потпуно заборавио на Јосифа.
После неког времена, сам фараон је имао два необична сна:
један о дебелим кравама које су појеле мршаве краве
и други о крупним класовима које су прогутали ситни класови.
Нико од свештеника и мудраца у Египту није знао да протумачи ове снове.
На крају је пехарник испричао фараону
да Јосиф има невероватну способност да тумачи снове.
Јосифа су брзо довели из затвора.
Наставићемо са читањем од Постанка 41:25.
Јосиф има 30 година и стоји пред краљем.
Тада је Јосиф рекао фараону:
„Оба фараонова сна имају исто значење.
Истинити Бог јавља фараону шта ће учинити.
Седам лепих крава представљају седам година.
Исто тако, седам лепих класова представљају седам година.
Оба сна имају исто значење.
Седам мршавих и ружних крава које су изашле после њих представљају седам година;
и седам празних класова, сасушених због источног ветра,
представљају седам година глади.
Ово сам већ рекао фараону: истинити Бог је показао фараону шта ће учинити.
Ево, долази седам веома родних година у свој египатској земљи.
Али после њих настаће седам година глади,
када ће се заборавити све обиље у египатској земљи и глад ће уништити земљу.
А обиље које је било у земљи неће се спомињати,
јер ће глад која ће после тога доћи бити заиста велика.
А то што је фараон два пута уснио сан значи да је истинити Бог то чврсто одлучио
и да ће истинити Бог то брзо и учинити.“
Јосиф је изнео детаљан план како да се обезбеде довољне залихе хране.
Фараон је био толико задовољан Јосифовим тумачењем и мудрим саветима
да га је поставио над целим Египтом и само је он био већи од њега.
Осам година касније у земљи је завладала глад.
И Јосифова породица је била погођена.
Јаков шаље своје синове у Египат да купе храну.
Десеторица његових синова отишла су у Египат,
а Венијамин је као најмлађи остао код куће.
Десеторица браће су стигла код Јосифа и поклонили му се,
као што је он пре много година видео у сну.
Јосиф је препознао своју браћу, али они њега нису.
Обраћао им се на египатском преко преводиоца и није им открио ко је.
Јосиф се налазио пред једном одлуком.
Хоће ли искористити свој положај и загорчати им живот?
Хоће ли их хладно отерати, сматрајући да не заслужују његову помоћ?
Или ће тражити начин да се помири с њима?
Хоће ли попут Јехове показати верну љубав?
Шта би ти урадио?
Јосиф је желео да види да ли су се његова браћа променила
или су и даље пуна мржње и зависти.
Зато их је оптужио да су уходе
и рекао им је да ће Симеон остати у затвору док му не доведу Венијамина.
Прочитајмо Постанак 42:21-24.
„Сигурно сносимо кривицу због нашег брата,
јер смо видели невољу његове душе кад нас је преклињао за милост,
а ми га нисмо послушали.
Зато нас је снашла ова невоља.“
Тада им Рувим одговори:
„Зар вам нисам говорио: ’Не чините грех детету‘?“
Али ви нисте слушали. Сад се тражи рачун за његову крв.“
Али нису знали да их Јосиф разуме, јер је с њима разговарао преко тумача.
Зато се удаљио од њих и заплакао.
Затим се вратио и разговарао с њима,
па је узео Симеона и везао га пред њиховим очима.
Рувиму је било жао што су лоше поступили с Јосифом.
Али да ли су се он и његова браћа искрено покајали?
Да би то сазнао, Јосиф је од њих тражио да му из Ханана доведу Венијамина,
њиховог најмлађег брата.
Како је Јаков реаговао када су му рекли да треба да одведу Венијамина у Египат?
Одговор се налази у Постанку 42:36, 37:
„Због вас сам остао без деце!
Јосифа више нема, нема ни Симеона, а и Венијамина хоћете да ми узмете!
Све се на мене свалило!“
А Рувим рече свом оцу:
„Убиј моја два сина ако ти га не вратим.
Дај га мени, ја ћу се бринути о њему и вратићу ти га.“
Јаков је био непопустљив.
Није желео да се одвоји од Венијамина.
Међутим, током друге године глади,
Јаков и његова породица су потрошили све залихе хране.
Да ли ће Јаков сада пристати
да Венијамин пође са својом браћом у Египат по још хране?
То ћемо сазнати из Постанка 43:8-10 и 13 и 14.
Тада Јуда рече свом оцу Израелу:
„Пошаљи дете са мном, па да устанемо и идемо,
да останемо живи и да не помремо, и ми и ти и наша деца.
Ја одговарам за њега. Тражи га из моје руке.
Ако ти га не вратим и не доведем га пред тебе, бићу ти крив за сва времена.
Да нисмо оклевали, до сада бисмо се већ двапут вратили.“
„Узмите свог брата, па устаните и идите опет код оног човека.
А Бог Свемоћни нека подстакне оног човека да вам се смилује,
па да вам пусти другог брата и Венијамина.
А ја, ако морам да останем без деце, нека останем!“
Иако је Јуда раније био безосећајан према Јосифу кога је њихов отац највише волео,
сада је био спреман да преузме потпуну одговорност за очевог мезимца Венијамина.
Јаков је дозволио да његови синови оду у Египат
и понесу Јосифу великодушан дар.
Прочитајмо Постанак 43:26-30.
Кад је Јосиф ушао у кућу, они су му предали дар који су понели са собом,
и пали су ничице пред њим.
„Да ли је добро ваш стари отац о коме сте причали? Да ли је још жив?“
Они су одговорили: „Добро је твој слуга, наш отац. Још је жив.“
Затим су се поклонили пред њим и пали ничице.
Кад је Јосиф подигао очи и видео свог брата Венијамина,
сина своје мајке, рекао је:
„Да ли је ово ваш најмлађи брат о коме сте ми причали?“
Затим је рекао: „Сине, нека Бог буде милостив према теби.“
Тада је Јосиф пожурио да изађе напоље јер је био дубоко ганут због свог брата.
Зато је потражио место где би се исплакао,
па је ушао у једну одају где је могао да буде сам и тамо се исплакао.
Јосиф је желео да види да ли су се његова браћа заиста променила,
па их је искушао. Како?
Рекао је својим слугама да им напуне вреће храном
и да у Венијаминову врећу подметну његов сребрни пехар.
Затим их је пустио да иду.
Нису далеко одмакли кад је послао своје слуге за њима.
Када су их стигли, рекли су им:
„Зашто сте украли сребрни пехар нашег господара?“
Јосифова браћа су то порицала и рекла:
„Ако нађете тај пехар код неког од нас, слободно га погубите.“
Тако су слуге претражиле све вреће и пронашле пехар код Венијамина.
Браћа су од жалости раздерала своје хаљине.
Збуњени, сви су се вратили код Јосифа.
Пали су на колена пред Јосифом, а Јуда му је рекао:
„Истинити Бог је открио преступ твојих робова.
Ево, робови смо свом господару.“
Јосиф је наставио да их искушава и оштро рекао:
„Ви остали се вратите кући, али Венијамин мора остати и бити мој роб!“
Јуда га је преклињао: „Ако се Венијамин не врати кући,
мој отац ће сигурно умрети и заувек ћу бити крив пред њим.“
Јуда није желео да његов отац пати због губитка још једног вољеног сина
и зато се понудио да буде роб уместо Венијамина.
Јосифова емотивна реакција забележена је у Постанку 45:1-15.
Кад је Јосиф то чуо,
више није могао да се савладава пред свима који су стајали око њега,
па је повикао: „Изађите сви напоље!“
Тако нико други није остао с Јосифом кад се он открио својој браћи.
Он је гласно заплакао, тако да су га чули Египћани,
а сазнало се за то и на фараоновом двору.
На крају је Јосиф рекао својој браћи:
„Ја сам Јосиф. Да ли ми је отац још увек жив?“
Али његова браћа нису могла ништа да му одговоре, јер су се уплашили.
Зато им Јосиф рече: „Молим вас, приђите ближе.“
Тада су му они пришли. А он рече:
„Ја сам ваш брат Јосиф ког сте продали у Египат.
Али сада немојте бити жалосни
и немојте се љутити на себе што сте ме продали овамо,
јер ме је Бог послао пред вама да би вам сачувао живот.
Јер ово је друга година глади у земљи,
а још пет година неће бити ни орања ни жетве.
Зато ме је Бог послао пред вама да би вам сачувао остатак на земљи
и да би вам спасао живот великим избављењем.
Зато ме нисте ви послали овамо, него истинити Бог,
да би ме поставио за оца фараону и за господара над целим његовим двором
и за управитеља над свом египатском земљом.
Пођите брзо мом оцу и реците му: „Овако говори твој син Јосиф:
’Бог ме је поставио за господара над свим Египтом.
Дођи код мене, немој оклевати.
Живећеш у земљи Гесем и бићеш близу мене,
ти и твоји синови и синови твојих синова
и твоја ситна и крупна стока и све што имаш.
Ја ћу те снабдевати храном, јер ће бити још пет година глади,
да не би пропао ни ти, ни твој дом ни оно што имаш.‘ “
Ево, и ви и мој брат Венијамин својим очима видите да вам то моја уста говоре.
Зато испричајте мом оцу о свој мојој слави у Египту и о свему што сте видели.
Пожурите и доведите ми оца овамо.“
Тада је загрлио свог брата Венијамина и заплакао,
а и Венијамин је загрлио њега.
Онда је плачући изљубио и осталу браћу.
Након тога се Јаков са око 70 чланова породице преселио у Египат.
Фараон им је дозволио да живе у земљи Гесем.
Јаковљеви потомци су у Египту живели 215 година
и било их је више од три милиона када су прошли кроз раздвојено Црвено море
и на крају заузели Обећану земљу.
Јехова је преко Јосифа сачувао лозу која је водила до Месије.
Шта можемо научити из приче о Јосифу?
У каквој год ситуацији да се нашао, Јосиф је показивао верну љубав према Јехови.
Годинама је пролазио кроз тешке кушње, али није постао огорчен.
Данас у овом свету не можемо бирати какве ће нас кушње снаћи.
Али можемо изабрати како ћемо на њих реаговати.
Никада не желимо да постанемо огорчени на Јехову.
Волимо Јехову и одлучни смо да ту љубав докажемо
тако што га нећемо повредити својим поступцима.
Када су му се касније околности промениле,
Јосиф је показао верну љубав према својој породици
упркос неправди коју су му браћа нанела.
У ствари, захваљујући таквој љубави испуњено је једно пророчанство!
У време Јосифовог прадеде Аврахама,
Јехова је тачно одредио када ће избавити свој народ – за 430 година.
Да Јосиф није показао такву љубав према својој породици,
како би се испунило то пророчанство?
Јехови је очигледно веома важно да и ми тако волимо своју браћу.
Зато ако те твој брат повреди,
немој упасти у замку да га оговараш или да му враћаш истом мером.
Учини све што треба да се помириш с њим.
На крају крајева, Јехова воли нашу браћу.
Они заслужују да их и ми волимо!
Највећи пример верне љубави у овом запису јесте Јехова.
Јосифа је напустила породица, оклеветала га је жена његовог господара
и на крају је завршио у затвору, али Јехова је „и даље био с Јосифом
и исказивао му је верну љубав“. Зашто?
Зато што је видео да му је Јосиф веран па је и он био веран њему.
Јехова је тако показао верну љубав и према израелском народу.
Преко Јосифа је сачувао лозу из које је дошао Месија
и тако се постарао да се његово обећање о ослобођењу Израелаца
испуни тачно на време.
То је веома охрабрујуће.
Несавршени људи те могу изневерити, исмевати,
говорити лажи о теби или ти чак нанети неправду.
Али ако останеш веран Јехови, он те никад неће оставити.
Није заборавио Јосифа и неће заборавити ниједног свог верног слугу.
Држи се Јехове и он ће ти и даље исказивати верну љубав.

Јехова није престао да показује верну љубав
- 

Јехова није престао да показује верну љубав

У данашњем свету, сви пролазимо кроз кушње.
Да ли се икада запиташ хоће ли ти Јехова помоћи? И када ће то учинити?
Можемо бити сигурни да ће нам Јехова помоћи у кушњама. Зашто?
Зато што је најистакнутија црта његове личности љубав.
Да бисмо научили нешто о љубави, као и то како је можемо показивати,
погледајмо библијски запис о Јосифу.
Јосиф је рођен пре више од 3 700 година у Месопотамији.
Његов отац је био патријарх Јаков, познат и као Израел.
Јосиф је имао десеторицу полубраће и једног рођеног брата, Венијамина.
Још као младић, имао је озбиљних проблема
јер су његова полубраћа била љубоморна на њега.
Али захваљујући његовој истрајности цела његова породица је преживела глад.
Осим тога, због његове истрајности и ми можемо имати вечне благослове.
Молим вас да у својим Библијама пратите читање Постанка 37:2-11.
Када је Јосиф имао седамнаест година,
чувао је стадо оваца са својом браћом и пошто је још био веома млад,
био је са синовима Вале и Зелфе, које су биле жене његовог оца.
Јосиф је свом оцу доносио лош глас о њима.
А Израел је волео Јосифа више него све своје остале синове,
јер му се родио под старост.
Он му је начинио дугу пругасту хаљину с рукавима.
Кад су његова браћа видела да га њихов отац воли више него све њих,
почели су да га мрзе и нису му могли мирно ни реч рећи.
Касније је Јосиф уснио сан и испричао га својој браћи,
и то им је био још један разлог да га мрзе. Он им је рекао:
„Молим вас, чујте какав сам сан уснио.
Насред њиве смо везивали снопове и тада се мој сноп подигао и стао усправно,
а ваши снопови су га окружили и поклонили му се.“
А његова браћа су му рекла:
„Да нећеш можда да будеш краљ над нама?
Да нећеш можда да владаш над нама?“
Тако су нашли још један разлог да га мрзе због његових снова и његових речи.
После тога он је уснио још један сан, па га је испричао својој браћи:
„Уснио сам још један сан,
а то се сунце, месец и једанаест звезда клањају преда мном.“
Када је то испричао свом оцу и својој браћи, отац га је прекорио:
„Шта значи тај сан који си уснио?
Да се нећемо можда ја и твоја мајка и твоја браћа клањати пред тобом до земље?“
Његова браћа су постала љубоморна на њега,
али његов отац је чувао те речи у свом срцу.
Јосифовој породици је било тешко да прихвати значење његових снова.
Али Јаков је те речи, то јест Јосифове снове, чувао „у свом срцу“.
То значи да је размишљао о њима.
Можда је схватио да ти снови долазе од Јехове.
Међутим, Јосифова браћа су другачије реаговала.
Погледајмо шта се даље каже у Постанку 37:18-36.
Они су га угледали издалека, и пре него што им се приближио,
лукаво су смислили како да га убију.
Зато су један другом рекли:
„Ево долази онај који снове сања.“
„Хајде да га убијемо и да га бацимо у неку јаму за воду.
Рећи ћемо да га је прождрла нека опасна звер.
Да видимо онда шта ће бити од његових снова.“
Када је Рувим то чуо, покушао је да га избави из њихових руку.
Зато је рекао: „Немојмо погубити његову душу.“
Затим је још рекао: „Немојте проливати крв.
Баците га у ову јаму која је у пустињи и не дижите руке на њега.“
Он је намеравао да га избави из њихових руку и да га врати оцу.
Кад је Јосиф дошао код своје браће,
они су с њега свукли дугу пругасту хаљину коју је имао на себи.
Затим су га узели и бацили у јаму.
Јама је у то време била празна; у њој није било воде.
Затим су сели да једу.
Кад су подигли очи, видели су како из Галада долази караван Исмаилаца,
с камилама натовареним ладанумом, балзамом и корама од дрвета које садрже смолу.
Све су то носили у Египат.
Тада је Јуда рекао својој браћи:
„Каква нам је корист ако убијемо свог брата и сакријемо његову крв?
Хајде да га продамо Исмаилцима, и не дижимо руке на њега.
Ипак је он наш брат, наше тело.“
Тако су послушали свог брата. Тада су наишли мадијански трговци.
Зато су браћа извукла Јосифа, извадивши га из јаме,
и продали га Исмаилцима за двадесет сребрника, а они су га одвели у Египат.
Кад је Рувим дошао до јаме и видео да Јосифа више нема у њој,
раздерао је своје хаљине.
Онда је отишао код своје браће и повикао:
„Нема детета! Шта ћу сад?“
Тада су узели Јосифову дугу хаљину,
заклали јарца и неколико пута умочили хаљину у крв.
После тога су ту дугу пругасту хаљину послали свом оцу и поручили:
„Нашли смо ову хаљину.
Молимо те, види да ли је то хаљина твог сина или није.“
Кад ју је боље погледао, повикао је:
„То је хаљина мог сина! Јосифа је сигурно прождрла нека опасна звер!
Растргла га је на комаде!“
Тада је Јаков раздерао свој огртач,
везао кострет око бедара и дуго туговао за својим сином.
Сви његови синови и све његове кћери покушавали су да га утеше,
али он се није дао утешити, већ је говорио:
„С тугом ћу сићи код свог сина у гроб!“
Тако је Јаков оплакивао свог сина.
У Египту су Мадијанци продали Јосифа Петефрију,
фараоновом дворанину, заповеднику телесне страже.
Заиста огроман преокрет – од вољеног сина до обичног роба!
Јосифова браћа нису показала верну љубав према свом брату,
али ни према свом оцу Јакову, а што је најгоре ни према свом небеском Оцу Јехови.
Јеховине верне слуге нису увек заштићене од неправде.
Понекад нам неправду могу нанети чак и суверници.
Да ли управо пролазиш кроз тако нешто?
Та кушња ти пружа јединствену прилику да докажеш своју љубав према Јехови. Како?
Погледајмо како је Јосиф поступио када се нашао у кушњи.
Пратимо Постанак 39:1-23.
Јосиф је био одведен у Египат.
Египћанин Петефрије, фараонов дворанин и заповедник телесне страже,
купио га је из руку Исмаилаца који су га одвели тамо.
Али Јехова је био с Јосифом, тако да је он у свему имао успеха
и имао је одређене одговорности у дому свог господара, Египћанина.
Његов господар је видео да је Јехова с њим
и да му Јехова даје успех у свему што ради својим рукама.
Јосиф је стицао наклоност у очима свог господара и увек га је служио,
тако да га је он поставио над својим домом, и све што је имао дао је њему у руке.
Откад га је поставио над својим домом и над свим што је имао,
Јехова је због Јосифа благосиљао дом тог Египћанина.
Јеховин благослов био је над свим што је он имао у дому и у пољу.
На крају је све што је имао препустио у Јосифове руке,
и није се бринуо ни за шта што је имао осим за хлеб који је јео.
А Јосиф је израстао у младића лепог стаса и лепог лица.
После неког времена жена његовог господара бацила је око на Јосифа
и рекла му: „Лези са мном.“
Али он то није хтео, већ је рекао жени свог господара:
„Мој господар се не брине ни за шта у свом дому,
и све што има дао је мени у руке.
У овом дому нико није већи од мене,
и он ми није ускратио ништа, осим тебе, јер си му ти жена.
Како бих онда могао да учиним тако велико зло и да згрешим Богу?“
Она је тако из дана у дан наговарала Јосифа,
али он није пристао да легне с њом, нити да се задржава код ње.
Али једног дана он је као и обично ушао у кућу да уради свој посао,
а унутра није било никога од укућана.
Тада га је она ухватила за хаљину и рекла: „Лези са мном!“
Али он јој се отргао, оставио своју хаљину у њеној руци и побегао напоље.
Када је видела да је он оставио своју хаљину у њеној руци и побегао напоље,
дозвала је укућане и рекла им:
„Гле, довео нам је овог човека Јеврејина да нам се подсмева.
Он је дошао код мене да легне са мном, али ја сам викала из свег гласа.
А кад је чуо како вичем, оставио је своју хаљину поред мене и побегао напоље.“
Она је држала његову хаљину поред себе
док његов господар није дошао кући. Онда му је овако рекла:
„Онај слуга Јеврејин кога си нам довео, дошао је код мене да ми се подсмева.
А кад сам почела да вичем,
оставио је своју хаљину поред мене и побегао напоље.“
Када је његов господар чуо речи своје жене,
која је рекла: „То и то ми је учинио твој слуга“, жестоко се разгневио.
Тада је Јосифов господар узео Јосифа и бацио га у затвор,
тамо где су били затворени краљеви затвореници, и он је тамо остао.
Али Јехова је и даље био с Јосифом и био је према њему милостив
па му је дао да нађе милост у очима управитеља затвора.
Зато је управитељ затвора предао у Јосифове руке
све затворенике који су били у затвору,
и он је био одговоран за све послове које су они тамо обављали.
Управитељ затвора није више надгледао баш ништа што је било у његовим рукама,
јер је Јехова био с Јосифом и Јехова му је давао успех у свему што је радио.
Јехова је будним оком пазио на Јосифа и благосиљао га у свему што је радио.
Зашто је Јехова толико волео Јосифа?
Зато што је Јосиф упркос свему што му се десило показао да воли Бога.
Јосифово искуство показује да ће Јехова бити уз нас ако га и даље будемо волели.
Он ће нам у правом тренутку пружити
баш оно што нам је потребно да бисмо истрајали.
У наставку приче о Јосифу,
сазнајемо да је задужен да брине о два посебна затвореника,
о фараоновом пехарнику и главном пекару.
Једне ноћи обојица су сањала збуњујућ сан.
Јехова је помогао Јосифу да протумачи те снове
и они су се касније заиста испунили.
Запази да се у Постанку 40:14 Јосиф обраћа пехарнику речима:
„Сети ме се кад ти буде добро,
и молим те, учини добро дело па ме спомени фараону и изведи ме из овог затвора.“
Али пехарник је потпуно заборавио на Јосифа.
После неког времена, сам фараон је имао два необична сна:
један о дебелим кравама које су појеле мршаве краве
и други о крупним класовима које су прогутали ситни класови.
Нико од свештеника и мудраца у Египту није знао да протумачи ове снове.
На крају је пехарник испричао фараону
да Јосиф има невероватну способност да тумачи снове.
Јосифа су брзо довели из затвора.
Наставићемо са читањем од Постанка 41:25.
Јосиф има 30 година и стоји пред краљем.
Тада је Јосиф рекао фараону:
„Оба фараонова сна имају исто значење.
Истинити Бог јавља фараону шта ће учинити.
Седам лепих крава представљају седам година.
Исто тако, седам лепих класова представљају седам година.
Оба сна имају исто значење.
Седам мршавих и ружних крава које су изашле после њих представљају седам година;
и седам празних класова, сасушених због источног ветра,
представљају седам година глади.
Ово сам већ рекао фараону: истинити Бог је показао фараону шта ће учинити.
Ево, долази седам веома родних година у свој египатској земљи.
Али после њих настаће седам година глади,
када ће се заборавити све обиље у египатској земљи и глад ће уништити земљу.
А обиље које је било у земљи неће се спомињати,
јер ће глад која ће после тога доћи бити заиста велика.
А то што је фараон два пута уснио сан значи да је истинити Бог то чврсто одлучио
и да ће истинити Бог то брзо и учинити.“
Јосиф је изнео детаљан план како да се обезбеде довољне залихе хране.
Фараон је био толико задовољан Јосифовим тумачењем и мудрим саветима
да га је поставио над целим Египтом и само је он био већи од њега.
Осам година касније у земљи је завладала глад.
И Јосифова породица је била погођена.
Јаков шаље своје синове у Египат да купе храну.
Десеторица његових синова отишла су у Египат,
а Венијамин је као најмлађи остао код куће.
Десеторица браће су стигла код Јосифа и поклонили му се,
као што је он пре много година видео у сну.
Јосиф је препознао своју браћу, али они њега нису.
Обраћао им се на египатском преко преводиоца и није им открио ко је.
Јосиф се налазио пред једном одлуком.
Хоће ли искористити свој положај и загорчати им живот?
Хоће ли их хладно отерати, сматрајући да не заслужују његову помоћ?
Или ће тражити начин да се помири с њима?
Хоће ли попут Јехове показати верну љубав?
Шта би ти урадио?
Јосиф је желео да види да ли су се његова браћа променила
или су и даље пуна мржње и зависти.
Зато их је оптужио да су уходе
и рекао им је да ће Симеон остати у затвору док му не доведу Венијамина.
Прочитајмо Постанак 42:21-24.
„Сигурно сносимо кривицу због нашег брата,
јер смо видели невољу његове душе кад нас је преклињао за милост,
а ми га нисмо послушали.
Зато нас је снашла ова невоља.“
Тада им Рувим одговори:
„Зар вам нисам говорио: ’Не чините грех детету‘?“
Али ви нисте слушали. Сад се тражи рачун за његову крв.“
Али нису знали да их Јосиф разуме, јер је с њима разговарао преко тумача.
Зато се удаљио од њих и заплакао.
Затим се вратио и разговарао с њима,
па је узео Симеона и везао га пред њиховим очима.
Рувиму је било жао што су лоше поступили с Јосифом.
Али да ли су се он и његова браћа искрено покајали?
Да би то сазнао, Јосиф је од њих тражио да му из Ханана доведу Венијамина,
њиховог најмлађег брата.
Како је Јаков реаговао када су му рекли да треба да одведу Венијамина у Египат?
Одговор се налази у Постанку 42:36, 37:
„Због вас сам остао без деце!
Јосифа више нема, нема ни Симеона, а и Венијамина хоћете да ми узмете!
Све се на мене свалило!“
А Рувим рече свом оцу:
„Убиј моја два сина ако ти га не вратим.
Дај га мени, ја ћу се бринути о њему и вратићу ти га.“
Јаков је био непопустљив.
Није желео да се одвоји од Венијамина.
Међутим, током друге године глади,
Јаков и његова породица су потрошили све залихе хране.
Да ли ће Јаков сада пристати
да Венијамин пође са својом браћом у Египат по још хране?
То ћемо сазнати из Постанка 43:8-10 и 13 и 14.
Тада Јуда рече свом оцу Израелу:
„Пошаљи дете са мном, па да устанемо и идемо,
да останемо живи и да не помремо, и ми и ти и наша деца.
Ја одговарам за њега. Тражи га из моје руке.
Ако ти га не вратим и не доведем га пред тебе, бићу ти крив за сва времена.
Да нисмо оклевали, до сада бисмо се већ двапут вратили.“
„Узмите свог брата, па устаните и идите опет код оног човека.
А Бог Свемоћни нека подстакне оног човека да вам се смилује,
па да вам пусти другог брата и Венијамина.
А ја, ако морам да останем без деце, нека останем!“
Иако је Јуда раније био безосећајан према Јосифу кога је њихов отац највише волео,
сада је био спреман да преузме потпуну одговорност за очевог мезимца Венијамина.
Јаков је дозволио да његови синови оду у Египат
и понесу Јосифу великодушан дар.
Прочитајмо Постанак 43:26-30.
Кад је Јосиф ушао у кућу, они су му предали дар који су понели са собом,
и пали су ничице пред њим.
„Да ли је добро ваш стари отац о коме сте причали? Да ли је још жив?“
Они су одговорили: „Добро је твој слуга, наш отац. Још је жив.“
Затим су се поклонили пред њим и пали ничице.
Кад је Јосиф подигао очи и видео свог брата Венијамина,
сина своје мајке, рекао је:
„Да ли је ово ваш најмлађи брат о коме сте ми причали?“
Затим је рекао: „Сине, нека Бог буде милостив према теби.“
Тада је Јосиф пожурио да изађе напоље јер је био дубоко ганут због свог брата.
Зато је потражио место где би се исплакао,
па је ушао у једну одају где је могао да буде сам и тамо се исплакао.
Јосиф је желео да види да ли су се његова браћа заиста променила,
па их је искушао. Како?
Рекао је својим слугама да им напуне вреће храном
и да у Венијаминову врећу подметну његов сребрни пехар.
Затим их је пустио да иду.
Нису далеко одмакли кад је послао своје слуге за њима.
Када су их стигли, рекли су им:
„Зашто сте украли сребрни пехар нашег господара?“
Јосифова браћа су то порицала и рекла:
„Ако нађете тај пехар код неког од нас, слободно га погубите.“
Тако су слуге претражиле све вреће и пронашле пехар код Венијамина.
Браћа су од жалости раздерала своје хаљине.
Збуњени, сви су се вратили код Јосифа.
Пали су на колена пред Јосифом, а Јуда му је рекао:
„Истинити Бог је открио преступ твојих робова.
Ево, робови смо свом господару.“
Јосиф је наставио да их искушава и оштро рекао:
„Ви остали се вратите кући, али Венијамин мора остати и бити мој роб!“
Јуда га је преклињао: „Ако се Венијамин не врати кући,
мој отац ће сигурно умрети и заувек ћу бити крив пред њим.“
Јуда није желео да његов отац пати због губитка још једног вољеног сина
и зато се понудио да буде роб уместо Венијамина.
Јосифова емотивна реакција забележена је у Постанку 45:1-15.
Кад је Јосиф то чуо,
више није могао да се савладава пред свима који су стајали око њега,
па је повикао: „Изађите сви напоље!“
Тако нико други није остао с Јосифом кад се он открио својој браћи.
Он је гласно заплакао, тако да су га чули Египћани,
а сазнало се за то и на фараоновом двору.
На крају је Јосиф рекао својој браћи:
„Ја сам Јосиф. Да ли ми је отац још увек жив?“
Али његова браћа нису могла ништа да му одговоре, јер су се уплашили.
Зато им Јосиф рече: „Молим вас, приђите ближе.“
Тада су му они пришли. А он рече:
„Ја сам ваш брат Јосиф ког сте продали у Египат.
Али сада немојте бити жалосни
и немојте се љутити на себе што сте ме продали овамо,
јер ме је Бог послао пред вама да би вам сачувао живот.
Јер ово је друга година глади у земљи,
а још пет година неће бити ни орања ни жетве.
Зато ме је Бог послао пред вама да би вам сачувао остатак на земљи
и да би вам спасао живот великим избављењем.
Зато ме нисте ви послали овамо, него истинити Бог,
да би ме поставио за оца фараону и за господара над целим његовим двором
и за управитеља над свом египатском земљом.
Пођите брзо мом оцу и реците му: „Овако говори твој син Јосиф:
’Бог ме је поставио за господара над свим Египтом.
Дођи код мене, немој оклевати.
Живећеш у земљи Гесем и бићеш близу мене,
ти и твоји синови и синови твојих синова
и твоја ситна и крупна стока и све што имаш.
Ја ћу те снабдевати храном, јер ће бити још пет година глади,
да не би пропао ни ти, ни твој дом ни оно што имаш.‘ “
Ево, и ви и мој брат Венијамин својим очима видите да вам то моја уста говоре.
Зато испричајте мом оцу о свој мојој слави у Египту и о свему што сте видели.
Пожурите и доведите ми оца овамо.“
Тада је загрлио свог брата Венијамина и заплакао,
а и Венијамин је загрлио њега.
Онда је плачући изљубио и осталу браћу.
Након тога се Јаков са око 70 чланова породице преселио у Египат.
Фараон им је дозволио да живе у земљи Гесем.
Јаковљеви потомци су у Египту живели 215 година
и било их је више од три милиона када су прошли кроз раздвојено Црвено море
и на крају заузели Обећану земљу.
Јехова је преко Јосифа сачувао лозу која је водила до Месије.
Шта можемо научити из приче о Јосифу?
У каквој год ситуацији да се нашао, Јосиф је показивао верну љубав према Јехови.
Годинама је пролазио кроз тешке кушње, али није постао огорчен.
Данас у овом свету не можемо бирати какве ће нас кушње снаћи.
Али можемо изабрати како ћемо на њих реаговати.
Никада не желимо да постанемо огорчени на Јехову.
Волимо Јехову и одлучни смо да ту љубав докажемо
тако што га нећемо повредити својим поступцима.
Када су му се касније околности промениле,
Јосиф је показао верну љубав према својој породици
упркос неправди коју су му браћа нанела.
У ствари, захваљујући таквој љубави испуњено је једно пророчанство!
У време Јосифовог прадеде Аврахама,
Јехова је тачно одредио када ће избавити свој народ – за 430 година.
Да Јосиф није показао такву љубав према својој породици,
како би се испунило то пророчанство?
Јехови је очигледно веома важно да и ми тако волимо своју браћу.
Зато ако те твој брат повреди,
немој упасти у замку да га оговараш или да му враћаш истом мером.
Учини све што треба да се помириш с њим.
На крају крајева, Јехова воли нашу браћу.
Они заслужују да их и ми волимо!
Највећи пример верне љубави у овом запису јесте Јехова.
Јосифа је напустила породица, оклеветала га је жена његовог господара
и на крају је завршио у затвору, али Јехова је „и даље био с Јосифом
и исказивао му је верну љубав“. Зашто?
Зато што је видео да му је Јосиф веран па је и он био веран њему.
Јехова је тако показао верну љубав и према израелском народу.
Преко Јосифа је сачувао лозу из које је дошао Месија
и тако се постарао да се његово обећање о ослобођењу Израелаца
испуни тачно на време.
То је веома охрабрујуће.
Несавршени људи те могу изневерити, исмевати,
говорити лажи о теби или ти чак нанети неправду.
Али ако останеш веран Јехови, он те никад неће оставити.
Није заборавио Јосифа и неће заборавити ниједног свог верног слугу.
Држи се Јехове и он ће ти и даље исказивати верну љубав.


-