JW subtitle extractor

U današnjem svetu, svi prolazimo kroz kušnje.
Da li se ikada zapitaš hoće li ti Jehova pomoći? I kada će to učiniti?
Možemo biti sigurni da će nam Jehova pomoći u kušnjama. Zašto?
Zato što je najistaknutija crta njegove ličnosti ljubav.
Da bismo naučili nešto o ljubavi, kao i to kako je možemo pokazivati,
pogledajmo biblijski zapis o Josifu.
Josif je rođen pre više od 3 700 godina u Mesopotamiji.
Njegov otac je bio patrijarh Jakov, poznat i kao Izrael.
Josif je imao desetoricu polubraće i jednog rođenog brata, Venijamina.
Još kao mladić, imao je ozbiljnih problema
jer su njegova polubraća bila ljubomorna na njega.
Ali zahvaljujući njegovoj istrajnosti cela njegova porodica je preživela glad.
Osim toga, zbog njegove istrajnosti i mi možemo imati večne blagoslove.
Molim vas da u svojim Biblijama pratite čitanje Postanka 37:2-11.
Kada je Josif imao sedamnaest godina,
čuvao je stado ovaca sa svojom braćom i pošto je još bio veoma mlad,
bio je sa sinovima Vale i Zelfe, koje su bile žene njegovog oca.
Josif je svom ocu donosio loš glas o njima.
A Izrael je voleo Josifa više nego sve svoje ostale sinove,
jer mu se rodio pod starost.
On mu je načinio dugu prugastu haljinu s rukavima.
Kad su njegova braća videla da ga njihov otac voli više nego sve njih,
počeli su da ga mrze i nisu mu mogli mirno ni reč reći.
Kasnije je Josif usnio san i ispričao ga svojoj braći,
i to im je bio još jedan razlog da ga mrze. On im je rekao:
„Molim vas, čujte kakav sam san usnio.
Nasred njive smo vezivali snopove i tada se moj snop podigao i stao uspravno,
a vaši snopovi su ga okružili i poklonili mu se.“
A njegova braća su mu rekla:
„Da nećeš možda da budeš kralj nad nama?
Da nećeš možda da vladaš nad nama?“
Tako su našli još jedan razlog da ga mrze zbog njegovih snova i njegovih reči.
Posle toga on je usnio još jedan san, pa ga je ispričao svojoj braći:
„Usnio sam još jedan san,
a to se sunce, mesec i jedanaest zvezda klanjaju preda mnom.“
Kada je to ispričao svom ocu i svojoj braći, otac ga je prekorio:
„Šta znači taj san koji si usnio?
Da se nećemo možda ja i tvoja majka i tvoja braća klanjati pred tobom do zemlje?“
Njegova braća su postala ljubomorna na njega,
ali njegov otac je čuvao te reči u svom srcu.
Josifovoj porodici je bilo teško da prihvati značenje njegovih snova.
Ali Jakov je te reči, to jest Josifove snove, čuvao „u svom srcu“.
To znači da je razmišljao o njima.
Možda je shvatio da ti snovi dolaze od Jehove.
Međutim, Josifova braća su drugačije reagovala.
Pogledajmo šta se dalje kaže u Postanku 37:18-36.
Oni su ga ugledali izdaleka, i pre nego što im se približio,
lukavo su smislili kako da ga ubiju.
Zato su jedan drugom rekli:
„Evo dolazi onaj koji snove sanja.“
„Hajde da ga ubijemo i da ga bacimo u neku jamu za vodu.
Reći ćemo da ga je proždrla neka opasna zver.
Da vidimo onda šta će biti od njegovih snova.“
Kada je Ruvim to čuo, pokušao je da ga izbavi iz njihovih ruku.
Zato je rekao: „Nemojmo pogubiti njegovu dušu.“
Zatim je još rekao: „Nemojte prolivati krv.
Bacite ga u ovu jamu koja je u pustinji i ne dižite ruke na njega.“
On je nameravao da ga izbavi iz njihovih ruku i da ga vrati ocu.
Kad je Josif došao kod svoje braće,
oni su s njega svukli dugu prugastu haljinu koju je imao na sebi.
Zatim su ga uzeli i bacili u jamu.
Jama je u to vreme bila prazna; u njoj nije bilo vode.
Zatim su seli da jedu.
Kad su podigli oči, videli su kako iz Galada dolazi karavan Ismailaca,
s kamilama natovarenim ladanumom, balzamom i korama od drveta koje sadrže smolu.
Sve su to nosili u Egipat.
Tada je Juda rekao svojoj braći:
„Kakva nam je korist ako ubijemo svog brata i sakrijemo njegovu krv?
Hajde da ga prodamo Ismailcima, i ne dižimo ruke na njega.
Ipak je on naš brat, naše telo.“
Tako su poslušali svog brata. Tada su naišli madijanski trgovci.
Zato su braća izvukla Josifa, izvadivši ga iz jame,
i prodali ga Ismailcima za dvadeset srebrnika, a oni su ga odveli u Egipat.
Kad je Ruvim došao do jame i video da Josifa više nema u njoj,
razderao je svoje haljine.
Onda je otišao kod svoje braće i povikao:
„Nema deteta! Šta ću sad?“
Tada su uzeli Josifovu dugu haljinu,
zaklali jarca i nekoliko puta umočili haljinu u krv.
Posle toga su tu dugu prugastu haljinu poslali svom ocu i poručili:
„Našli smo ovu haljinu.
Molimo te, vidi da li je to haljina tvog sina ili nije.“
Kad ju je bolje pogledao, povikao je:
„To je haljina mog sina! Josifa je sigurno proždrla neka opasna zver!
Rastrgla ga je na komade!“
Tada je Jakov razderao svoj ogrtač,
vezao kostret oko bedara i dugo tugovao za svojim sinom.
Svi njegovi sinovi i sve njegove kćeri pokušavali su da ga uteše,
ali on se nije dao utešiti, već je govorio:
„S tugom ću sići kod svog sina u grob!“
Tako je Jakov oplakivao svog sina.
U Egiptu su Madijanci prodali Josifa Petefriju,
faraonovom dvoraninu, zapovedniku telesne straže.
Zaista ogroman preokret – od voljenog sina do običnog roba!
Josifova braća nisu pokazala vernu ljubav prema svom bratu,
ali ni prema svom ocu Jakovu, a što je najgore ni prema svom nebeskom Ocu Jehovi.
Jehovine verne sluge nisu uvek zaštićene od nepravde.
Ponekad nam nepravdu mogu naneti čak i suvernici.
Da li upravo prolaziš kroz tako nešto?
Ta kušnja ti pruža jedinstvenu priliku da dokažeš svoju ljubav prema Jehovi. Kako?
Pogledajmo kako je Josif postupio kada se našao u kušnji.
Pratimo Postanak 39:1-23.
Josif je bio odveden u Egipat.
Egipćanin Petefrije, faraonov dvoranin i zapovednik telesne straže,
kupio ga je iz ruku Ismailaca koji su ga odveli tamo.
Ali Jehova je bio s Josifom, tako da je on u svemu imao uspeha
i imao je određene odgovornosti u domu svog gospodara, Egipćanina.
Njegov gospodar je video da je Jehova s njim
i da mu Jehova daje uspeh u svemu što radi svojim rukama.
Josif je sticao naklonost u očima svog gospodara i uvek ga je služio,
tako da ga je on postavio nad svojim domom, i sve što je imao dao je njemu u ruke.
Otkad ga je postavio nad svojim domom i nad svim što je imao,
Jehova je zbog Josifa blagosiljao dom tog Egipćanina.
Jehovin blagoslov bio je nad svim što je on imao u domu i u polju.
Na kraju je sve što je imao prepustio u Josifove ruke,
i nije se brinuo ni za šta što je imao osim za hleb koji je jeo.
A Josif je izrastao u mladića lepog stasa i lepog lica.
Posle nekog vremena žena njegovog gospodara bacila je oko na Josifa
i rekla mu: „Lezi sa mnom.“
Ali on to nije hteo, već je rekao ženi svog gospodara:
„Moj gospodar se ne brine ni za šta u svom domu,
i sve što ima dao je meni u ruke.
U ovom domu niko nije veći od mene,
i on mi nije uskratio ništa, osim tebe, jer si mu ti žena.
Kako bih onda mogao da učinim tako veliko zlo i da zgrešim Bogu?“
Ona je tako iz dana u dan nagovarala Josifa,
ali on nije pristao da legne s njom, niti da se zadržava kod nje.
Ali jednog dana on je kao i obično ušao u kuću da uradi svoj posao,
a unutra nije bilo nikoga od ukućana.
Tada ga je ona uhvatila za haljinu i rekla: „Lezi sa mnom!“
Ali on joj se otrgao, ostavio svoju haljinu u njenoj ruci i pobegao napolje.
Kada je videla da je on ostavio svoju haljinu u njenoj ruci i pobegao napolje,
dozvala je ukućane i rekla im:
„Gle, doveo nam je ovog čoveka Jevrejina da nam se podsmeva.
On je došao kod mene da legne sa mnom, ali ja sam vikala iz sveg glasa.
A kad je čuo kako vičem, ostavio je svoju haljinu pored mene i pobegao napolje.“
Ona je držala njegovu haljinu pored sebe
dok njegov gospodar nije došao kući. Onda mu je ovako rekla:
„Onaj sluga Jevrejin koga si nam doveo, došao je kod mene da mi se podsmeva.
A kad sam počela da vičem,
ostavio je svoju haljinu pored mene i pobegao napolje.“
Kada je njegov gospodar čuo reči svoje žene,
koja je rekla: „To i to mi je učinio tvoj sluga“, žestoko se razgnevio.
Tada je Josifov gospodar uzeo Josifa i bacio ga u zatvor,
tamo gde su bili zatvoreni kraljevi zatvorenici, i on je tamo ostao.
Ali Jehova je i dalje bio s Josifom i bio je prema njemu milostiv
pa mu je dao da nađe milost u očima upravitelja zatvora.
Zato je upravitelj zatvora predao u Josifove ruke
sve zatvorenike koji su bili u zatvoru,
i on je bio odgovoran za sve poslove koje su oni tamo obavljali.
Upravitelj zatvora nije više nadgledao baš ništa što je bilo u njegovim rukama,
jer je Jehova bio s Josifom i Jehova mu je davao uspeh u svemu što je radio.
Jehova je budnim okom pazio na Josifa i blagosiljao ga u svemu što je radio.
Zašto je Jehova toliko voleo Josifa?
Zato što je Josif uprkos svemu što mu se desilo pokazao da voli Boga.
Josifovo iskustvo pokazuje da će Jehova biti uz nas ako ga i dalje budemo voleli.
On će nam u pravom trenutku pružiti
baš ono što nam je potrebno da bismo istrajali.
U nastavku priče o Josifu,
saznajemo da je zadužen da brine o dva posebna zatvorenika,
o faraonovom peharniku i glavnom pekaru.
Jedne noći obojica su sanjala zbunjujuć san.
Jehova je pomogao Josifu da protumači te snove
i oni su se kasnije zaista ispunili.
Zapazi da se u Postanku 40:14 Josif obraća peharniku rečima:
„Seti me se kad ti bude dobro,
i molim te, učini dobro delo pa me spomeni faraonu i izvedi me iz ovog zatvora.“
Ali peharnik je potpuno zaboravio na Josifa.
Posle nekog vremena, sam faraon je imao dva neobična sna:
jedan o debelim kravama koje su pojele mršave krave
i drugi o krupnim klasovima koje su progutali sitni klasovi.
Niko od sveštenika i mudraca u Egiptu nije znao da protumači ove snove.
Na kraju je peharnik ispričao faraonu
da Josif ima neverovatnu sposobnost da tumači snove.
Josifa su brzo doveli iz zatvora.
Nastavićemo sa čitanjem od Postanka 41:25.
Josif ima 30 godina i stoji pred kraljem.
Tada je Josif rekao faraonu:
„Oba faraonova sna imaju isto značenje.
Istiniti Bog javlja faraonu šta će učiniti.
Sedam lepih krava predstavljaju sedam godina.
Isto tako, sedam lepih klasova predstavljaju sedam godina.
Oba sna imaju isto značenje.
Sedam mršavih i ružnih krava koje su izašle posle njih predstavljaju sedam godina;
i sedam praznih klasova, sasušenih zbog istočnog vetra,
predstavljaju sedam godina gladi.
Ovo sam već rekao faraonu: istiniti Bog je pokazao faraonu šta će učiniti.
Evo, dolazi sedam veoma rodnih godina u svoj egipatskoj zemlji.
Ali posle njih nastaće sedam godina gladi,
kada će se zaboraviti sve obilje u egipatskoj zemlji i glad će uništiti zemlju.
A obilje koje je bilo u zemlji neće se spominjati,
jer će glad koja će posle toga doći biti zaista velika.
A to što je faraon dva puta usnio san znači da je istiniti Bog to čvrsto odlučio
i da će istiniti Bog to brzo i učiniti.“
Josif je izneo detaljan plan kako da se obezbede dovoljne zalihe hrane.
Faraon je bio toliko zadovoljan Josifovim tumačenjem i mudrim savetima
da ga je postavio nad celim Egiptom i samo je on bio veći od njega.
Osam godina kasnije u zemlji je zavladala glad.
I Josifova porodica je bila pogođena.
Jakov šalje svoje sinove u Egipat da kupe hranu.
Desetorica njegovih sinova otišla su u Egipat,
a Venijamin je kao najmlađi ostao kod kuće.
Desetorica braće su stigla kod Josifa i poklonili mu se,
kao što je on pre mnogo godina video u snu.
Josif je prepoznao svoju braću, ali oni njega nisu.
Obraćao im se na egipatskom preko prevodioca i nije im otkrio ko je.
Josif se nalazio pred jednom odlukom.
Hoće li iskoristiti svoj položaj i zagorčati im život?
Hoće li ih hladno oterati, smatrajući da ne zaslužuju njegovu pomoć?
Ili će tražiti način da se pomiri s njima?
Hoće li poput Jehove pokazati vernu ljubav?
Šta bi ti uradio?
Josif je želeo da vidi da li su se njegova braća promenila
ili su i dalje puna mržnje i zavisti.
Zato ih je optužio da su uhode
i rekao im je da će Simeon ostati u zatvoru dok mu ne dovedu Venijamina.
Pročitajmo Postanak 42:21-24.
„Sigurno snosimo krivicu zbog našeg brata,
jer smo videli nevolju njegove duše kad nas je preklinjao za milost,
a mi ga nismo poslušali.
Zato nas je snašla ova nevolja.“
Tada im Ruvim odgovori:
„Zar vam nisam govorio: ’Ne činite greh detetu‘?“
Ali vi niste slušali. Sad se traži račun za njegovu krv.“
Ali nisu znali da ih Josif razume, jer je s njima razgovarao preko tumača.
Zato se udaljio od njih i zaplakao.
Zatim se vratio i razgovarao s njima,
pa je uzeo Simeona i vezao ga pred njihovim očima.
Ruvimu je bilo žao što su loše postupili s Josifom.
Ali da li su se on i njegova braća iskreno pokajali?
Da bi to saznao, Josif je od njih tražio da mu iz Hanana dovedu Venijamina,
njihovog najmlađeg brata.
Kako je Jakov reagovao kada su mu rekli da treba da odvedu Venijamina u Egipat?
Odgovor se nalazi u Postanku 42:36, 37:
„Zbog vas sam ostao bez dece!
Josifa više nema, nema ni Simeona, a i Venijamina hoćete da mi uzmete!
Sve se na mene svalilo!“
A Ruvim reče svom ocu:
„Ubij moja dva sina ako ti ga ne vratim.
Daj ga meni, ja ću se brinuti o njemu i vratiću ti ga.“
Jakov je bio nepopustljiv.
Nije želeo da se odvoji od Venijamina.
Međutim, tokom druge godine gladi,
Jakov i njegova porodica su potrošili sve zalihe hrane.
Da li će Jakov sada pristati
da Venijamin pođe sa svojom braćom u Egipat po još hrane?
To ćemo saznati iz Postanka 43:8-10 i 13 i 14.
Tada Juda reče svom ocu Izraelu:
„Pošalji dete sa mnom, pa da ustanemo i idemo,
da ostanemo živi i da ne pomremo, i mi i ti i naša deca.
Ja odgovaram za njega. Traži ga iz moje ruke.
Ako ti ga ne vratim i ne dovedem ga pred tebe, biću ti kriv za sva vremena.
Da nismo oklevali, do sada bismo se već dvaput vratili.“
„Uzmite svog brata, pa ustanite i idite opet kod onog čoveka.
A Bog Svemoćni neka podstakne onog čoveka da vam se smiluje,
pa da vam pusti drugog brata i Venijamina.
A ja, ako moram da ostanem bez dece, neka ostanem!“
Iako je Juda ranije bio bezosećajan prema Josifu koga je njihov otac najviše voleo,
sada je bio spreman da preuzme potpunu odgovornost za očevog mezimca Venijamina.
Jakov je dozvolio da njegovi sinovi odu u Egipat
i ponesu Josifu velikodušan dar.
Pročitajmo Postanak 43:26-30.
Kad je Josif ušao u kuću, oni su mu predali dar koji su poneli sa sobom,
i pali su ničice pred njim.
„Da li je dobro vaš stari otac o kome ste pričali? Da li je još živ?“
Oni su odgovorili: „Dobro je tvoj sluga, naš otac. Još je živ.“
Zatim su se poklonili pred njim i pali ničice.
Kad je Josif podigao oči i video svog brata Venijamina,
sina svoje majke, rekao je:
„Da li je ovo vaš najmlađi brat o kome ste mi pričali?“
Zatim je rekao: „Sine, neka Bog bude milostiv prema tebi.“
Tada je Josif požurio da izađe napolje jer je bio duboko ganut zbog svog brata.
Zato je potražio mesto gde bi se isplakao,
pa je ušao u jednu odaju gde je mogao da bude sam i tamo se isplakao.
Josif je želeo da vidi da li su se njegova braća zaista promenila,
pa ih je iskušao. Kako?
Rekao je svojim slugama da im napune vreće hranom
i da u Venijaminovu vreću podmetnu njegov srebrni pehar.
Zatim ih je pustio da idu.
Nisu daleko odmakli kad je poslao svoje sluge za njima.
Kada su ih stigli, rekli su im:
„Zašto ste ukrali srebrni pehar našeg gospodara?“
Josifova braća su to poricala i rekla:
„Ako nađete taj pehar kod nekog od nas, slobodno ga pogubite.“
Tako su sluge pretražile sve vreće i pronašle pehar kod Venijamina.
Braća su od žalosti razderala svoje haljine.
Zbunjeni, svi su se vratili kod Josifa.
Pali su na kolena pred Josifom, a Juda mu je rekao:
„Istiniti Bog je otkrio prestup tvojih robova.
Evo, robovi smo svom gospodaru.“
Josif je nastavio da ih iskušava i oštro rekao:
„Vi ostali se vratite kući, ali Venijamin mora ostati i biti moj rob!“
Juda ga je preklinjao: „Ako se Venijamin ne vrati kući,
moj otac će sigurno umreti i zauvek ću biti kriv pred njim.“
Juda nije želeo da njegov otac pati zbog gubitka još jednog voljenog sina
i zato se ponudio da bude rob umesto Venijamina.
Josifova emotivna reakcija zabeležena je u Postanku 45:1-15.
Kad je Josif to čuo,
više nije mogao da se savladava pred svima koji su stajali oko njega,
pa je povikao: „Izađite svi napolje!“
Tako niko drugi nije ostao s Josifom kad se on otkrio svojoj braći.
On je glasno zaplakao, tako da su ga čuli Egipćani,
a saznalo se za to i na faraonovom dvoru.
Na kraju je Josif rekao svojoj braći:
„Ja sam Josif. Da li mi je otac još uvek živ?“
Ali njegova braća nisu mogla ništa da mu odgovore, jer su se uplašili.
Zato im Josif reče: „Molim vas, priđite bliže.“
Tada su mu oni prišli. A on reče:
„Ja sam vaš brat Josif kog ste prodali u Egipat.
Ali sada nemojte biti žalosni
i nemojte se ljutiti na sebe što ste me prodali ovamo,
jer me je Bog poslao pred vama da bi vam sačuvao život.
Jer ovo je druga godina gladi u zemlji,
a još pet godina neće biti ni oranja ni žetve.
Zato me je Bog poslao pred vama da bi vam sačuvao ostatak na zemlji
i da bi vam spasao život velikim izbavljenjem.
Zato me niste vi poslali ovamo, nego istiniti Bog,
da bi me postavio za oca faraonu i za gospodara nad celim njegovim dvorom
i za upravitelja nad svom egipatskom zemljom.
Pođite brzo mom ocu i recite mu: „Ovako govori tvoj sin Josif:
’Bog me je postavio za gospodara nad svim Egiptom.
Dođi kod mene, nemoj oklevati.
Živećeš u zemlji Gesem i bićeš blizu mene,
ti i tvoji sinovi i sinovi tvojih sinova
i tvoja sitna i krupna stoka i sve što imaš.
Ja ću te snabdevati hranom, jer će biti još pet godina gladi,
da ne bi propao ni ti, ni tvoj dom ni ono što imaš.‘ “
Evo, i vi i moj brat Venijamin svojim očima vidite da vam to moja usta govore.
Zato ispričajte mom ocu o svoj mojoj slavi u Egiptu i o svemu što ste videli.
Požurite i dovedite mi oca ovamo.“
Tada je zagrlio svog brata Venijamina i zaplakao,
a i Venijamin je zagrlio njega.
Onda je plačući izljubio i ostalu braću.
Nakon toga se Jakov sa oko 70 članova porodice preselio u Egipat.
Faraon im je dozvolio da žive u zemlji Gesem.
Jakovljevi potomci su u Egiptu živeli 215 godina
i bilo ih je više od tri miliona kada su prošli kroz razdvojeno Crveno more
i na kraju zauzeli Obećanu zemlju.
Jehova je preko Josifa sačuvao lozu koja je vodila do Mesije.
Šta možemo naučiti iz priče o Josifu?
U kakvoj god situaciji da se našao, Josif je pokazivao vernu ljubav prema Jehovi.
Godinama je prolazio kroz teške kušnje, ali nije postao ogorčen.
Danas u ovom svetu ne možemo birati kakve će nas kušnje snaći.
Ali možemo izabrati kako ćemo na njih reagovati.
Nikada ne želimo da postanemo ogorčeni na Jehovu.
Volimo Jehovu i odlučni smo da tu ljubav dokažemo
tako što ga nećemo povrediti svojim postupcima.
Kada su mu se kasnije okolnosti promenile,
Josif je pokazao vernu ljubav prema svojoj porodici
uprkos nepravdi koju su mu braća nanela.
U stvari, zahvaljujući takvoj ljubavi ispunjeno je jedno proročanstvo!
U vreme Josifovog pradede Avrahama,
Jehova je tačno odredio kada će izbaviti svoj narod – za 430 godina.
Da Josif nije pokazao takvu ljubav prema svojoj porodici,
kako bi se ispunilo to proročanstvo?
Jehovi je očigledno veoma važno da i mi tako volimo svoju braću.
Zato ako te tvoj brat povredi,
nemoj upasti u zamku da ga ogovaraš ili da mu vraćaš istom merom.
Učini sve što treba da se pomiriš s njim.
Na kraju krajeva, Jehova voli našu braću.
Oni zaslužuju da ih i mi volimo!
Najveći primer verne ljubavi u ovom zapisu jeste Jehova.
Josifa je napustila porodica, oklevetala ga je žena njegovog gospodara
i na kraju je završio u zatvoru, ali Jehova je „i dalje bio s Josifom
i iskazivao mu je vernu ljubav“. Zašto?
Zato što je video da mu je Josif veran pa je i on bio veran njemu.
Jehova je tako pokazao vernu ljubav i prema izraelskom narodu.
Preko Josifa je sačuvao lozu iz koje je došao Mesija
i tako se postarao da se njegovo obećanje o oslobođenju Izraelaca
ispuni tačno na vreme.
To je veoma ohrabrujuće.
Nesavršeni ljudi te mogu izneveriti, ismevati,
govoriti laži o tebi ili ti čak naneti nepravdu.
Ali ako ostaneš veran Jehovi, on te nikad neće ostaviti.
Nije zaboravio Josifa i neće zaboraviti nijednog svog vernog slugu.
Drži se Jehove i on će ti i dalje iskazivati vernu ljubav.

Jehova nije prestao da pokazuje vernu ljubav
- 

Jehova nije prestao da pokazuje vernu ljubav

U današnjem svetu, svi prolazimo kroz kušnje.
Da li se ikada zapitaš hoće li ti Jehova pomoći? I kada će to učiniti?
Možemo biti sigurni da će nam Jehova pomoći u kušnjama. Zašto?
Zato što je najistaknutija crta njegove ličnosti ljubav.
Da bismo naučili nešto o ljubavi, kao i to kako je možemo pokazivati,
pogledajmo biblijski zapis o Josifu.
Josif je rođen pre više od 3 700 godina u Mesopotamiji.
Njegov otac je bio patrijarh Jakov, poznat i kao Izrael.
Josif je imao desetoricu polubraće i jednog rođenog brata, Venijamina.
Još kao mladić, imao je ozbiljnih problema
jer su njegova polubraća bila ljubomorna na njega.
Ali zahvaljujući njegovoj istrajnosti cela njegova porodica je preživela glad.
Osim toga, zbog njegove istrajnosti i mi možemo imati večne blagoslove.
Molim vas da u svojim Biblijama pratite čitanje Postanka 37:2-11.
Kada je Josif imao sedamnaest godina,
čuvao je stado ovaca sa svojom braćom i pošto je još bio veoma mlad,
bio je sa sinovima Vale i Zelfe, koje su bile žene njegovog oca.
Josif je svom ocu donosio loš glas o njima.
A Izrael je voleo Josifa više nego sve svoje ostale sinove,
jer mu se rodio pod starost.
On mu je načinio dugu prugastu haljinu s rukavima.
Kad su njegova braća videla da ga njihov otac voli više nego sve njih,
počeli su da ga mrze i nisu mu mogli mirno ni reč reći.
Kasnije je Josif usnio san i ispričao ga svojoj braći,
i to im je bio još jedan razlog da ga mrze. On im je rekao:
„Molim vas, čujte kakav sam san usnio.
Nasred njive smo vezivali snopove i tada se moj snop podigao i stao uspravno,
a vaši snopovi su ga okružili i poklonili mu se.“
A njegova braća su mu rekla:
„Da nećeš možda da budeš kralj nad nama?
Da nećeš možda da vladaš nad nama?“
Tako su našli još jedan razlog da ga mrze zbog njegovih snova i njegovih reči.
Posle toga on je usnio još jedan san, pa ga je ispričao svojoj braći:
„Usnio sam još jedan san,
a to se sunce, mesec i jedanaest zvezda klanjaju preda mnom.“
Kada je to ispričao svom ocu i svojoj braći, otac ga je prekorio:
„Šta znači taj san koji si usnio?
Da se nećemo možda ja i tvoja majka i tvoja braća klanjati pred tobom do zemlje?“
Njegova braća su postala ljubomorna na njega,
ali njegov otac je čuvao te reči u svom srcu.
Josifovoj porodici je bilo teško da prihvati značenje njegovih snova.
Ali Jakov je te reči, to jest Josifove snove, čuvao „u svom srcu“.
To znači da je razmišljao o njima.
Možda je shvatio da ti snovi dolaze od Jehove.
Međutim, Josifova braća su drugačije reagovala.
Pogledajmo šta se dalje kaže u Postanku 37:18-36.
Oni su ga ugledali izdaleka, i pre nego što im se približio,
lukavo su smislili kako da ga ubiju.
Zato su jedan drugom rekli:
„Evo dolazi onaj koji snove sanja.“
„Hajde da ga ubijemo i da ga bacimo u neku jamu za vodu.
Reći ćemo da ga je proždrla neka opasna zver.
Da vidimo onda šta će biti od njegovih snova.“
Kada je Ruvim to čuo, pokušao je da ga izbavi iz njihovih ruku.
Zato je rekao: „Nemojmo pogubiti njegovu dušu.“
Zatim je još rekao: „Nemojte prolivati krv.
Bacite ga u ovu jamu koja je u pustinji i ne dižite ruke na njega.“
On je nameravao da ga izbavi iz njihovih ruku i da ga vrati ocu.
Kad je Josif došao kod svoje braće,
oni su s njega svukli dugu prugastu haljinu koju je imao na sebi.
Zatim su ga uzeli i bacili u jamu.
Jama je u to vreme bila prazna; u njoj nije bilo vode.
Zatim su seli da jedu.
Kad su podigli oči, videli su kako iz Galada dolazi karavan Ismailaca,
s kamilama natovarenim ladanumom, balzamom i korama od drveta koje sadrže smolu.
Sve su to nosili u Egipat.
Tada je Juda rekao svojoj braći:
„Kakva nam je korist ako ubijemo svog brata i sakrijemo njegovu krv?
Hajde da ga prodamo Ismailcima, i ne dižimo ruke na njega.
Ipak je on naš brat, naše telo.“
Tako su poslušali svog brata. Tada su naišli madijanski trgovci.
Zato su braća izvukla Josifa, izvadivši ga iz jame,
i prodali ga Ismailcima za dvadeset srebrnika, a oni su ga odveli u Egipat.
Kad je Ruvim došao do jame i video da Josifa više nema u njoj,
razderao je svoje haljine.
Onda je otišao kod svoje braće i povikao:
„Nema deteta! Šta ću sad?“
Tada su uzeli Josifovu dugu haljinu,
zaklali jarca i nekoliko puta umočili haljinu u krv.
Posle toga su tu dugu prugastu haljinu poslali svom ocu i poručili:
„Našli smo ovu haljinu.
Molimo te, vidi da li je to haljina tvog sina ili nije.“
Kad ju je bolje pogledao, povikao je:
„To je haljina mog sina! Josifa je sigurno proždrla neka opasna zver!
Rastrgla ga je na komade!“
Tada je Jakov razderao svoj ogrtač,
vezao kostret oko bedara i dugo tugovao za svojim sinom.
Svi njegovi sinovi i sve njegove kćeri pokušavali su da ga uteše,
ali on se nije dao utešiti, već je govorio:
„S tugom ću sići kod svog sina u grob!“
Tako je Jakov oplakivao svog sina.
U Egiptu su Madijanci prodali Josifa Petefriju,
faraonovom dvoraninu, zapovedniku telesne straže.
Zaista ogroman preokret – od voljenog sina do običnog roba!
Josifova braća nisu pokazala vernu ljubav prema svom bratu,
ali ni prema svom ocu Jakovu, a što je najgore ni prema svom nebeskom Ocu Jehovi.
Jehovine verne sluge nisu uvek zaštićene od nepravde.
Ponekad nam nepravdu mogu naneti čak i suvernici.
Da li upravo prolaziš kroz tako nešto?
Ta kušnja ti pruža jedinstvenu priliku da dokažeš svoju ljubav prema Jehovi. Kako?
Pogledajmo kako je Josif postupio kada se našao u kušnji.
Pratimo Postanak 39:1-23.
Josif je bio odveden u Egipat.
Egipćanin Petefrije, faraonov dvoranin i zapovednik telesne straže,
kupio ga je iz ruku Ismailaca koji su ga odveli tamo.
Ali Jehova je bio s Josifom, tako da je on u svemu imao uspeha
i imao je određene odgovornosti u domu svog gospodara, Egipćanina.
Njegov gospodar je video da je Jehova s njim
i da mu Jehova daje uspeh u svemu što radi svojim rukama.
Josif je sticao naklonost u očima svog gospodara i uvek ga je služio,
tako da ga je on postavio nad svojim domom, i sve što je imao dao je njemu u ruke.
Otkad ga je postavio nad svojim domom i nad svim što je imao,
Jehova je zbog Josifa blagosiljao dom tog Egipćanina.
Jehovin blagoslov bio je nad svim što je on imao u domu i u polju.
Na kraju je sve što je imao prepustio u Josifove ruke,
i nije se brinuo ni za šta što je imao osim za hleb koji je jeo.
A Josif je izrastao u mladića lepog stasa i lepog lica.
Posle nekog vremena žena njegovog gospodara bacila je oko na Josifa
i rekla mu: „Lezi sa mnom.“
Ali on to nije hteo, već je rekao ženi svog gospodara:
„Moj gospodar se ne brine ni za šta u svom domu,
i sve što ima dao je meni u ruke.
U ovom domu niko nije veći od mene,
i on mi nije uskratio ništa, osim tebe, jer si mu ti žena.
Kako bih onda mogao da učinim tako veliko zlo i da zgrešim Bogu?“
Ona je tako iz dana u dan nagovarala Josifa,
ali on nije pristao da legne s njom, niti da se zadržava kod nje.
Ali jednog dana on je kao i obično ušao u kuću da uradi svoj posao,
a unutra nije bilo nikoga od ukućana.
Tada ga je ona uhvatila za haljinu i rekla: „Lezi sa mnom!“
Ali on joj se otrgao, ostavio svoju haljinu u njenoj ruci i pobegao napolje.
Kada je videla da je on ostavio svoju haljinu u njenoj ruci i pobegao napolje,
dozvala je ukućane i rekla im:
„Gle, doveo nam je ovog čoveka Jevrejina da nam se podsmeva.
On je došao kod mene da legne sa mnom, ali ja sam vikala iz sveg glasa.
A kad je čuo kako vičem, ostavio je svoju haljinu pored mene i pobegao napolje.“
Ona je držala njegovu haljinu pored sebe
dok njegov gospodar nije došao kući. Onda mu je ovako rekla:
„Onaj sluga Jevrejin koga si nam doveo, došao je kod mene da mi se podsmeva.
A kad sam počela da vičem,
ostavio je svoju haljinu pored mene i pobegao napolje.“
Kada je njegov gospodar čuo reči svoje žene,
koja je rekla: „To i to mi je učinio tvoj sluga“, žestoko se razgnevio.
Tada je Josifov gospodar uzeo Josifa i bacio ga u zatvor,
tamo gde su bili zatvoreni kraljevi zatvorenici, i on je tamo ostao.
Ali Jehova je i dalje bio s Josifom i bio je prema njemu milostiv
pa mu je dao da nađe milost u očima upravitelja zatvora.
Zato je upravitelj zatvora predao u Josifove ruke
sve zatvorenike koji su bili u zatvoru,
i on je bio odgovoran za sve poslove koje su oni tamo obavljali.
Upravitelj zatvora nije više nadgledao baš ništa što je bilo u njegovim rukama,
jer je Jehova bio s Josifom i Jehova mu je davao uspeh u svemu što je radio.
Jehova je budnim okom pazio na Josifa i blagosiljao ga u svemu što je radio.
Zašto je Jehova toliko voleo Josifa?
Zato što je Josif uprkos svemu što mu se desilo pokazao da voli Boga.
Josifovo iskustvo pokazuje da će Jehova biti uz nas ako ga i dalje budemo voleli.
On će nam u pravom trenutku pružiti
baš ono što nam je potrebno da bismo istrajali.
U nastavku priče o Josifu,
saznajemo da je zadužen da brine o dva posebna zatvorenika,
o faraonovom peharniku i glavnom pekaru.
Jedne noći obojica su sanjala zbunjujuć san.
Jehova je pomogao Josifu da protumači te snove
i oni su se kasnije zaista ispunili.
Zapazi da se u Postanku 40:14 Josif obraća peharniku rečima:
„Seti me se kad ti bude dobro,
i molim te, učini dobro delo pa me spomeni faraonu i izvedi me iz ovog zatvora.“
Ali peharnik je potpuno zaboravio na Josifa.
Posle nekog vremena, sam faraon je imao dva neobična sna:
jedan o debelim kravama koje su pojele mršave krave
i drugi o krupnim klasovima koje su progutali sitni klasovi.
Niko od sveštenika i mudraca u Egiptu nije znao da protumači ove snove.
Na kraju je peharnik ispričao faraonu
da Josif ima neverovatnu sposobnost da tumači snove.
Josifa su brzo doveli iz zatvora.
Nastavićemo sa čitanjem od Postanka 41:25.
Josif ima 30 godina i stoji pred kraljem.
Tada je Josif rekao faraonu:
„Oba faraonova sna imaju isto značenje.
Istiniti Bog javlja faraonu šta će učiniti.
Sedam lepih krava predstavljaju sedam godina.
Isto tako, sedam lepih klasova predstavljaju sedam godina.
Oba sna imaju isto značenje.
Sedam mršavih i ružnih krava koje su izašle posle njih predstavljaju sedam godina;
i sedam praznih klasova, sasušenih zbog istočnog vetra,
predstavljaju sedam godina gladi.
Ovo sam već rekao faraonu: istiniti Bog je pokazao faraonu šta će učiniti.
Evo, dolazi sedam veoma rodnih godina u svoj egipatskoj zemlji.
Ali posle njih nastaće sedam godina gladi,
kada će se zaboraviti sve obilje u egipatskoj zemlji i glad će uništiti zemlju.
A obilje koje je bilo u zemlji neće se spominjati,
jer će glad koja će posle toga doći biti zaista velika.
A to što je faraon dva puta usnio san znači da je istiniti Bog to čvrsto odlučio
i da će istiniti Bog to brzo i učiniti.“
Josif je izneo detaljan plan kako da se obezbede dovoljne zalihe hrane.
Faraon je bio toliko zadovoljan Josifovim tumačenjem i mudrim savetima
da ga je postavio nad celim Egiptom i samo je on bio veći od njega.
Osam godina kasnije u zemlji je zavladala glad.
I Josifova porodica je bila pogođena.
Jakov šalje svoje sinove u Egipat da kupe hranu.
Desetorica njegovih sinova otišla su u Egipat,
a Venijamin je kao najmlađi ostao kod kuće.
Desetorica braće su stigla kod Josifa i poklonili mu se,
kao što je on pre mnogo godina video u snu.
Josif je prepoznao svoju braću, ali oni njega nisu.
Obraćao im se na egipatskom preko prevodioca i nije im otkrio ko je.
Josif se nalazio pred jednom odlukom.
Hoće li iskoristiti svoj položaj i zagorčati im život?
Hoće li ih hladno oterati, smatrajući da ne zaslužuju njegovu pomoć?
Ili će tražiti način da se pomiri s njima?
Hoće li poput Jehove pokazati vernu ljubav?
Šta bi ti uradio?
Josif je želeo da vidi da li su se njegova braća promenila
ili su i dalje puna mržnje i zavisti.
Zato ih je optužio da su uhode
i rekao im je da će Simeon ostati u zatvoru dok mu ne dovedu Venijamina.
Pročitajmo Postanak 42:21-24.
„Sigurno snosimo krivicu zbog našeg brata,
jer smo videli nevolju njegove duše kad nas je preklinjao za milost,
a mi ga nismo poslušali.
Zato nas je snašla ova nevolja.“
Tada im Ruvim odgovori:
„Zar vam nisam govorio: ’Ne činite greh detetu‘?“
Ali vi niste slušali. Sad se traži račun za njegovu krv.“
Ali nisu znali da ih Josif razume, jer je s njima razgovarao preko tumača.
Zato se udaljio od njih i zaplakao.
Zatim se vratio i razgovarao s njima,
pa je uzeo Simeona i vezao ga pred njihovim očima.
Ruvimu je bilo žao što su loše postupili s Josifom.
Ali da li su se on i njegova braća iskreno pokajali?
Da bi to saznao, Josif je od njih tražio da mu iz Hanana dovedu Venijamina,
njihovog najmlađeg brata.
Kako je Jakov reagovao kada su mu rekli da treba da odvedu Venijamina u Egipat?
Odgovor se nalazi u Postanku 42:36, 37:
„Zbog vas sam ostao bez dece!
Josifa više nema, nema ni Simeona, a i Venijamina hoćete da mi uzmete!
Sve se na mene svalilo!“
A Ruvim reče svom ocu:
„Ubij moja dva sina ako ti ga ne vratim.
Daj ga meni, ja ću se brinuti o njemu i vratiću ti ga.“
Jakov je bio nepopustljiv.
Nije želeo da se odvoji od Venijamina.
Međutim, tokom druge godine gladi,
Jakov i njegova porodica su potrošili sve zalihe hrane.
Da li će Jakov sada pristati
da Venijamin pođe sa svojom braćom u Egipat po još hrane?
To ćemo saznati iz Postanka 43:8-10 i 13 i 14.
Tada Juda reče svom ocu Izraelu:
„Pošalji dete sa mnom, pa da ustanemo i idemo,
da ostanemo živi i da ne pomremo, i mi i ti i naša deca.
Ja odgovaram za njega. Traži ga iz moje ruke.
Ako ti ga ne vratim i ne dovedem ga pred tebe, biću ti kriv za sva vremena.
Da nismo oklevali, do sada bismo se već dvaput vratili.“
„Uzmite svog brata, pa ustanite i idite opet kod onog čoveka.
A Bog Svemoćni neka podstakne onog čoveka da vam se smiluje,
pa da vam pusti drugog brata i Venijamina.
A ja, ako moram da ostanem bez dece, neka ostanem!“
Iako je Juda ranije bio bezosećajan prema Josifu koga je njihov otac najviše voleo,
sada je bio spreman da preuzme potpunu odgovornost za očevog mezimca Venijamina.
Jakov je dozvolio da njegovi sinovi odu u Egipat
i ponesu Josifu velikodušan dar.
Pročitajmo Postanak 43:26-30.
Kad je Josif ušao u kuću, oni su mu predali dar koji su poneli sa sobom,
i pali su ničice pred njim.
„Da li je dobro vaš stari otac o kome ste pričali? Da li je još živ?“
Oni su odgovorili: „Dobro je tvoj sluga, naš otac. Još je živ.“
Zatim su se poklonili pred njim i pali ničice.
Kad je Josif podigao oči i video svog brata Venijamina,
sina svoje majke, rekao je:
„Da li je ovo vaš najmlađi brat o kome ste mi pričali?“
Zatim je rekao: „Sine, neka Bog bude milostiv prema tebi.“
Tada je Josif požurio da izađe napolje jer je bio duboko ganut zbog svog brata.
Zato je potražio mesto gde bi se isplakao,
pa je ušao u jednu odaju gde je mogao da bude sam i tamo se isplakao.
Josif je želeo da vidi da li su se njegova braća zaista promenila,
pa ih je iskušao. Kako?
Rekao je svojim slugama da im napune vreće hranom
i da u Venijaminovu vreću podmetnu njegov srebrni pehar.
Zatim ih je pustio da idu.
Nisu daleko odmakli kad je poslao svoje sluge za njima.
Kada su ih stigli, rekli su im:
„Zašto ste ukrali srebrni pehar našeg gospodara?“
Josifova braća su to poricala i rekla:
„Ako nađete taj pehar kod nekog od nas, slobodno ga pogubite.“
Tako su sluge pretražile sve vreće i pronašle pehar kod Venijamina.
Braća su od žalosti razderala svoje haljine.
Zbunjeni, svi su se vratili kod Josifa.
Pali su na kolena pred Josifom, a Juda mu je rekao:
„Istiniti Bog je otkrio prestup tvojih robova.
Evo, robovi smo svom gospodaru.“
Josif je nastavio da ih iskušava i oštro rekao:
„Vi ostali se vratite kući, ali Venijamin mora ostati i biti moj rob!“
Juda ga je preklinjao: „Ako se Venijamin ne vrati kući,
moj otac će sigurno umreti i zauvek ću biti kriv pred njim.“
Juda nije želeo da njegov otac pati zbog gubitka još jednog voljenog sina
i zato se ponudio da bude rob umesto Venijamina.
Josifova emotivna reakcija zabeležena je u Postanku 45:1-15.
Kad je Josif to čuo,
više nije mogao da se savladava pred svima koji su stajali oko njega,
pa je povikao: „Izađite svi napolje!“
Tako niko drugi nije ostao s Josifom kad se on otkrio svojoj braći.
On je glasno zaplakao, tako da su ga čuli Egipćani,
a saznalo se za to i na faraonovom dvoru.
Na kraju je Josif rekao svojoj braći:
„Ja sam Josif. Da li mi je otac još uvek živ?“
Ali njegova braća nisu mogla ništa da mu odgovore, jer su se uplašili.
Zato im Josif reče: „Molim vas, priđite bliže.“
Tada su mu oni prišli. A on reče:
„Ja sam vaš brat Josif kog ste prodali u Egipat.
Ali sada nemojte biti žalosni
i nemojte se ljutiti na sebe što ste me prodali ovamo,
jer me je Bog poslao pred vama da bi vam sačuvao život.
Jer ovo je druga godina gladi u zemlji,
a još pet godina neće biti ni oranja ni žetve.
Zato me je Bog poslao pred vama da bi vam sačuvao ostatak na zemlji
i da bi vam spasao život velikim izbavljenjem.
Zato me niste vi poslali ovamo, nego istiniti Bog,
da bi me postavio za oca faraonu i za gospodara nad celim njegovim dvorom
i za upravitelja nad svom egipatskom zemljom.
Pođite brzo mom ocu i recite mu: „Ovako govori tvoj sin Josif:
’Bog me je postavio za gospodara nad svim Egiptom.
Dođi kod mene, nemoj oklevati.
Živećeš u zemlji Gesem i bićeš blizu mene,
ti i tvoji sinovi i sinovi tvojih sinova
i tvoja sitna i krupna stoka i sve što imaš.
Ja ću te snabdevati hranom, jer će biti još pet godina gladi,
da ne bi propao ni ti, ni tvoj dom ni ono što imaš.‘ “
Evo, i vi i moj brat Venijamin svojim očima vidite da vam to moja usta govore.
Zato ispričajte mom ocu o svoj mojoj slavi u Egiptu i o svemu što ste videli.
Požurite i dovedite mi oca ovamo.“
Tada je zagrlio svog brata Venijamina i zaplakao,
a i Venijamin je zagrlio njega.
Onda je plačući izljubio i ostalu braću.
Nakon toga se Jakov sa oko 70 članova porodice preselio u Egipat.
Faraon im je dozvolio da žive u zemlji Gesem.
Jakovljevi potomci su u Egiptu živeli 215 godina
i bilo ih je više od tri miliona kada su prošli kroz razdvojeno Crveno more
i na kraju zauzeli Obećanu zemlju.
Jehova je preko Josifa sačuvao lozu koja je vodila do Mesije.
Šta možemo naučiti iz priče o Josifu?
U kakvoj god situaciji da se našao, Josif je pokazivao vernu ljubav prema Jehovi.
Godinama je prolazio kroz teške kušnje, ali nije postao ogorčen.
Danas u ovom svetu ne možemo birati kakve će nas kušnje snaći.
Ali možemo izabrati kako ćemo na njih reagovati.
Nikada ne želimo da postanemo ogorčeni na Jehovu.
Volimo Jehovu i odlučni smo da tu ljubav dokažemo
tako što ga nećemo povrediti svojim postupcima.
Kada su mu se kasnije okolnosti promenile,
Josif je pokazao vernu ljubav prema svojoj porodici
uprkos nepravdi koju su mu braća nanela.
U stvari, zahvaljujući takvoj ljubavi ispunjeno je jedno proročanstvo!
U vreme Josifovog pradede Avrahama,
Jehova je tačno odredio kada će izbaviti svoj narod – za 430 godina.
Da Josif nije pokazao takvu ljubav prema svojoj porodici,
kako bi se ispunilo to proročanstvo?
Jehovi je očigledno veoma važno da i mi tako volimo svoju braću.
Zato ako te tvoj brat povredi,
nemoj upasti u zamku da ga ogovaraš ili da mu vraćaš istom merom.
Učini sve što treba da se pomiriš s njim.
Na kraju krajeva, Jehova voli našu braću.
Oni zaslužuju da ih i mi volimo!
Najveći primer verne ljubavi u ovom zapisu jeste Jehova.
Josifa je napustila porodica, oklevetala ga je žena njegovog gospodara
i na kraju je završio u zatvoru, ali Jehova je „i dalje bio s Josifom
i iskazivao mu je vernu ljubav“. Zašto?
Zato što je video da mu je Josif veran pa je i on bio veran njemu.
Jehova je tako pokazao vernu ljubav i prema izraelskom narodu.
Preko Josifa je sačuvao lozu iz koje je došao Mesija
i tako se postarao da se njegovo obećanje o oslobođenju Izraelaca
ispuni tačno na vreme.
To je veoma ohrabrujuće.
Nesavršeni ljudi te mogu izneveriti, ismevati,
govoriti laži o tebi ili ti čak naneti nepravdu.
Ali ako ostaneš veran Jehovi, on te nikad neće ostaviti.
Nije zaboravio Josifa i neće zaboraviti nijednog svog vernog slugu.
Drži se Jehove i on će ti i dalje iskazivati vernu ljubav.


-